Arhiva za July, 2008

Jul200825

CUPS

0

Kalifornijski radnici za gej brakove

Kalifornijska sindikalna organizacija koja predstavlja 1.200 lokalnih grupa i 2.1 milion radnika u sredu je jednoglasno odlučila da se protivi inicijativi za ustavnim amandmanom kojim će se zabraniti istopolni brakovi. Ceo tekst>>

Jul200823

CUPS

0

Saopštenje “…IZ KRUGA”

Organizacija "...IZ KRUGA" već deset godina pruža psihološku i pravnu podršku ženama sa invaliditetom i majkama dece sa invaliditetom, koje su izložene nasilju, diskriminaciji ili izolaciji. Jedina smo organizacija ovog tipa u Evropi. Od osnivanja 1997. do danas na naš SOS telefon je primljeno  preko 5000 poziva žena sa invaliditetom ili članova njihovih porodica koje su prijavile da su preživele neki oblik nasilja, diskriminacije i izolacije. Više od decenije svojim radom ukazujemo na svakodnevno kršenje ženskih ljudskih prava žena sa invaliditetom u svim oblastima života. Nažalost, žene sa invaliditetom diskriminaciji su izložene i  u pojedinim NVO koje deklarativno tvrde da se zalažu za poštovanje ženskih ljudskih prava. Očigledan primer je stav koordinatorke NVO "Savetovalište protiv nasilja u porodici"- gđe Vesne Stanojević, koja u svojoj izjavi za list DANAS objavljenoj 14.07.2008. strana 5 tvrdi: "Sigurna ženska kuća može da primi žene koje slabije vide ili čuju ali ne one koje su u invalidskim kolicima jer kuća nije prilagođena zbog arhitektonskih barijera". U Zakonu protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu 2006 godine jasno je rečeno da u pristupu javnim institucijama nesme biti diskriminacije. Zakon o građenju kaže da sve nove zgrade koje su u javnom korišćenju moraju da budu dostupne za sve građane. Činjenica je da prilikom izgradnje Sigurnih ženskih kuća nisu poštovani ovi Zakoni. Ovim putem javno pozivamo na odgovornost  gđu Vesnu Stanojević kao  i investitore i medijske pokrovitelje koji su podržali izgradnju Sigurnih ženskih kuća, koje, kako se ispostavlja u praksi, kršenjem ovih Zakona mogu biti sigurne samo za pojedine žene. Što se tiče tvrdnje gđe Stanojević da "...nema uslove za rad sa osobama sa invaliditetom..." postavljamo pitanje, ko je odgovoran da obezbedi te uslove? U već pomenutom tekstu, gđa Stanojević kaže još i to: "Žene sa invaliditetom koje trpe seksualno zlostavljanje imaju potpuno drugačije potrebe u odnosu na žene koje nemaju invaliditet..." Veoma bi smo volele da znamo koje to "potpuno drugačije potrebe" ima žena sa invaliditetom koja je preživela seksualno nasilje u odnosu na žene koje nemaju invaliditet?Tvrdnje poput ovih još dublje vode u izolaciju, otežavaju donošenje odluke ženama sa invaliditetom da naprave korak ka izlasku iz nasilja, šalju pogrešne poruke njima samima i javnosti da one nisu jednako vredne i da zbog invaliditeta nemaju ista prava kao sve druge žene. Da podsetimo, sa ženama koje imaju iskustva seksualnog i drugog nasilja rade žene edukovane za pružanje podrške u prevazilaženju na ovaj način izazvanih trauma. Nema ničeg "posebnog" u potrebi žene sa invaliditetom koja je preživela silovanje ili neki drugi oblik nasilja da se oseti bezbednom, dobije neophodnu podršku i priliku da radi na svojim osećanjima u sigurnom prostoru. Gđa Vesna Stanojević bi to sasvim sigurno trebala da zna, nakon dugogodišnjeg iskustva u radu. Pozivamo sve Ženske NVO da se javno izjasne povodom ovakvih stavova i stanu u odbranu prava svih žena na jednake mogućnosti za podršku kada su u situaciji nasilja. Poziv podržavaju sledeće organizacije:

Jul200821

CUPS

0

Oboren rekord po broju tekstova

Tokom aprila, maja i juna meseca 2008. godine, prema saznanjima Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava, u domaćim dnevnim štampanim medijima objavljeno je 429 tekstova u kojima se barem spominje LGBTTIQ[1] terminologija. U poređenju sa prethodna tri meseca (januar, februar, mart 2008. godine), štampani dnevnici su objavili čak 122 teksta više, i time prethodno tromesečje predstavlja period kada se najviše (otkad Labris prati medije) pisalo o temama vezanim za istopolno orijentisanu populaciju. Takođe, u ovom periodu su domaće LGBTTIQ organizacije više puta nego ikad bile izvor informacija, a prvi put je javno izvinjenje istopolno orijentisanim osobama uputila glavna i odgovorna urednica jednog dnevnog lista. Izražavamo zadovoljstvo zbog sve veće vidljivosti LGBTTIQ populacije u medijima tj. zbog prepoznavanja domaćih organizacija kao najmerodavnijih izvora informacija kada je reč o položaju istopolno orijentisanih osoba. Ipak, govor mržnje na osnovu seksualne orijentacije, iako zabranjen postojećim Zakonom o javnom informisanju, i dalje se koristi u srbijanskim medijma. Labris još jednom zahteva od svih urednika i novinara/ki, da poštuju zakon i novinarska profesionalna načela, te da prestanu sa upotrebom uvredljivih, diskriminatornih izraza i govora mržnje prema bilo kom licu/grupi lica.

Dnevni listovi koji su tokom aprila, maja i juna meseca pisali o LGBTTIQ temama su: Blic, Danas, Večernje Novosti, Politika, Glas javnosti, Kurir, Press, Dnevnik, Pregled, 24 sata, Pravda, Alo, Borba i Gazeta. Najviše tekstova objavio je Danas – 67 ili 15,6%, sledi Politika sa 57 ili 13,3% zatim Blic sa 48 tekstova ili 11,9% pa Kurir u kojem je objavljen 41 tekst ili 9,5%. List koji je u prethodna tri meseca najmanje pisao o LGBTTIQ temama je Pravda u kojem se u svega 17 tekstova (3,9%) spominje lezbejska i gej populacija.

Uprkos brojnim aktivnostima domaćih organizacija za LGBTTIQ ljudska prava, i dalje se najveći broj tekstova objavljuje u okviru rubrika Zabava i Svet. Ipak, iako je prethodni period obeležen održavanjem proslave Dana ponosa u zemljama širom sveta, ponovo je najčešća rubrika – Zabava, u okviru koje je objavljeno 113 tekstova (26,3%) a sledi 102 teksta (23,8%) iz rubrike Svet (uključujući region i Evropu). U rubrici Društvo je procentualno objavljeno manje tekstova nego u prethodno praćenom periodu – 76 (17,7%) a u Kulturi 57 ili 13,3%. I dalje postoji puno tekstova o lezbejskoj i gej populaciji koji su nepotpisani i u ovom periodu ih je bilo 155 (36,1%) ali zato čak 63,6% tekstova ima LGBTTIQ temu/događaj kao fokus barem u nekom svom delu, tj. ovi tekstovi ne spominju samo uzgred terminologiju koja se odnosi na istopolno orijentisanu populaciju.

Kao što je spomenuto, LGBTTIQ organizacije iz Srbije su tokom aprila, maja i juna meseca bile najzastupljenije do sada u domaćim štampanim medijima. Ukupno 4 organizacije se navode kao izvor informacija: Gej strejt alijansa (30 tekstova), Kvirija centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti (19 tekstova), Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava (19 tekstova) i Kvir Beograd (jedan tekst). Ovome doprinose aktivnosti koje su sprovodile pomenute organizacije tokom praćenog perioda (istraživanje Gej strejt alijanse o stavovima koje građani/građanke imaju prema istopolno orijentisanim osobama; kampanja Ljubav na ulice koju je realizovala Kvirija; obeležavanje Dana ponosa, 27. juna, u organizaciji Gej strejt alijnase i Labrisa..). Ovom prilikom treba spomenuti da je veliki broj objavljanih tekstova za temu imao Eurosong, ali i pretnje desničarskih organizacija gej posetiocima tj. upozorenja domaćih LGBTTIQ organizacija da se svi koji dođu u Beograd na ovaj festival moraju zaštititi od najavljenog nasilja. Prethodno tromesečje ostaće upamćeno i po prvom javnom izvinjenju LGBTTIQ osobama a od strane glavne i odgovorne urednice jednog dnevnog lista – reč je o Ljiljani Smajlović, urednici lista Politika a nakon reakcije nevladinih organizacija na izrazito homofobičan tekst objavljen u ovim novinama. Ostale teme koje su obrađivane bile su i brojne Parade ponosa održane širom sveta u ovom periodu, mnoga venčanja u Kaliforniji nakon stupanja na snagu zakona koji dozvoljava istopolne brakove u ovoj državi kao i tekstovi koji su govorili o zagrebačkoj Paradi ponosa.

I dalje je najviše tekstova koji neutralno kontekstuiraju istopolno opredeljenje i populaciju - 366 (85,3%), dok je pozitivnih 16 (3,7%) a onih koji negativno govore o lezbejkama i gej muškarcima je 47 (11%). Najviše tekstova koji na uvredljiv način govore o LGBTTIQ populaciji objavljeno je u listu Kurir – 13, zatim slede Pravda i Press sa po 6 ovakvih tekstova.

Kada je reč o veličini, i dalje je najveći broj tekstova male i srednje veličine – 381 (88,8%).

Preporučljiva i korektna terminologija koja je korišćena da bi se imenovala LGBTTIQ populacija/teme/odnosi je: homoseksualac, gej populacija, istopolna ljubav, parovi istog pola, lezbejka, seksualno opredeljenje, gej parada, transeksualac, homoseksualne žene, transvestiti, biseksualno, homofobija. Uvredljivi izrazi koje su novinari/ke upotrebljavali/le su: pederčine, topla braća, homići, trandža, peder bal, nastranost.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, počela je 01. januara 2008. godine sa novim ciklusom praćenja dnevnih štampanih medija u Srbiji, tj. sa analizom tekstova u kojima se spominje LGBTTIQ terminologija i/ili teme. Pressclipping na dnevnom nivou, daje nam uvid na koji način se, koliko, kada, i zašto - štampani mediji u Srbiji bave temom istopolno orijentisanih osoba, a nakon svaka tri meseca, Labris izrađuje izveštaj na ovu temu.

Dragana Vučković

[1] LGBTTIQ – skraćenica za lezbejke, gej muškarce, biseksualne, transekusalne, transrodne, interseksualne i queer osobe

Jul200807

CUPS

0

Danas: Predsednica Udruženja studenata s hendikepom kaže za Danas da je više puta morala da potpiše Jatov obrazac namenjen bolesnim putnicima

Beograd - Osobe s invaliditetom nailaze na brojne prepreke u svakodnevnom životu i veoma često su žrtve diskriminacije, ali je veoma neobična činjenica da je onaj ko diskriminiše najveća aviokompanija jedne države. Naime, Jat ervejz propisao je da osobe s invaliditetom neposredno pre ukrcavanja u avion treba da potpišu Izjavu o obeštećenju u vezi s prevozom bolesnika Jatom, u kojoj se doslovno kaže da "dole potpisani oslobađa Jat, njegovo osoblje i agente svake odgovornosti za moguće pogoršanje zdravstvenog stanja koje bi moglo da usledi zbog prevoza avionom, čak i ako bi takvo pogoršanje nastalo zbog preduzetih mera ili specifične usluge od strane Jata u vezi s prevozom".
Zaštitnik građana će pokrenuti postupak
Danas je o postupcima Jata obavestio Sašu Jankovića, zaštitnika građana, koji je rekao da je reč o "prilično ozbiljnoj stvari" i da će u skladu sa zakonom pokrenuti postupak kako bi se na adekvatan način utvrdilo činjenično stanje. Zbog specifične pozicije u kojoj se nalazi i posla koji obavlja, Janković nije želeo da se unapred izjašnjava o tome da li je reč o diskriminaciji ili ne, kako se "postupak koji će pokrenuti ne bi u samom korenu podrivao", jer kako je rekao, "radi se o stvari koja bi mogla da bude od izuzetnog značaja za osobe s invaliditetom".
U formularu se dalje navodi da se "dole potpisani obavezuje da podmiri sve dodatne troškove koji mogu da nastanu zbog prevoza i odgovoran je za bilo kakvu štetu koju prouzrokuje Jatu ili trećem licu za vreme leta". Pri tome, dokument ni na koji način ne specifikuje kakvu bi štetu osoba s invaliditetom mogla da učini Jatu ili "trećem licu", kao ni to zašto takvu ili sličnu štetu ne bi mogla da načini neka druga osoba koja koristi usluge ove aviokompanije.
GRAĐANKA OPTUŽUJE JAT DEMANTUJE U obrazloženju koje nam je poslala Željka Stojanović iz Službe za informisanje Jata tvrdi se da je "Jat airways uvek imao humani odnos prema invalidima, što dokazuju brojne grupe invalida, a u prvom redu distrofičara i paraplegičara, koje godinama prevozimo na našim letovima, najčešće za Moskvu i Skoplje" i dodaje se da se "hendikepiranim ljudima uglavnom prodaju karte s popustima". U Jatu insistiraju da navedeni dokument nije u upotrebi od 2003. i da "nikada nije korišćen za hendikepirane osobe, što se vidi iz strogih Jatovih procedura, zasnovanih na međunarodnim vazduhoplovnim pravnim aktima". Međutim, dokument koji je Danasu dostavila Ljupka Mihajlovska, predsednica Udruženja studenata s hendikepom, datiran je na 2. jun 2008. godine. Mihajlovska kaže za Danas da je u više navrata bila prinuđena da potpiše obrazac diskriminatorne sadržine i ističe da se u Jatu "bolje postupa s prtljagom nego sa osobama s invaliditetom". Ona navodi da je u poslednjem slučaju, 2. juna, odbila da potpiše sporni dokument, za šta ima i više svedoka. - To traje već duže vreme, ali pošto često putujem, pristajala sam da potpisujem taj dokument u kome decidirano stoji da osoba s invaliditetom snosi odgovornost za ono što joj se može dogoditi u avionu. Čak i u slučaju da vas osoblje ispusti prilikom ukrcavanja, odgovornost za tako nešto biće na vama - objašnjava Mihajlovska. Ona ističe da, na osnovu njenog iskustva, nijedna druga aviokompanija ne traži od putnika s invaliditetom da potpisuju sličan dokument. Mihajlovska tvrdi da je Montenegro Erlajnz imao sličnu praksu, ali je ona ukinuta pod pritiskom javnosti. Ona kaže da mnoge aviokompanije traže od putnika s invaliditetom da se podvrgnu lekarskom pregledu, ali da u takvoj proceduri nema mnogo toga što bi bilo sporno.
BEZ FORMULARA U STRANIM KOMPANIJAMA Kako Danas saznaje u velikim zapadnim aviokompanijama zaista ne postoji praksa da se od osoba s invaliditetom zahteva da potpisuju bilo kakav dokument koji bi ih stavljao u podređen položaj u odnosu na druge putnike. Jelena Pajović iz kompanije Er France-KLM objasnila je za Danas da ta kompanija ima posebnu službu pod nazivom Safir koja se brine o osobama s invaliditetom. - Kada se osoba s invaliditetom ukrca u avion, svu dalju odgovornost snosi kompanija. Od putnika se ne zahteva da potpisuju bilo kakav dokument kojim bi se odgovornost prebacivala na njih - ističe Pajovićeva. Na osnovu informacija koje nam je dostavila Jelena Obradović, zadužena u Britiš Ervejzu za odnose s medijima, ni ova kompanija ne zahteva potpisivanje bilo kakvog dokumenta, već obezbeđuje svu neophodnu pomoć putnicima s invaliditetom koja uključuje pomoć pri kretanju na aerodromu i prilikom leta, kao i pomoć osobama oštećenog vida i sluha. Na letovima u Velikoj Britaniji, ali i na nekim međunarodnim letovima, Britiš Ervejz dopušta putnicima oštećenog vida da u avion uvedu i pse vodiče. U aviokompaniji Emirejts su nam takođe rekli da se od putnika s hendikepom ne zahteva da potpisuju ikakve diskriminatorne dokumente.
KLASIČAN SLUČAJ KRŠENJA PRAVA Saša Gajin, koordinator Centra za unapređenje pravnih studija, tvrdi za Danas da su postupci Jata "klasičan slučaj diskriminacije, za koju se ne može naći nikakvo opravdanje". - Budući da u drugim aviokompanijama nema takve prakse, postupke Jata ne možemo pravdati nikakvim racionalnim razlozima. Reč je o hiru nacionalne aviokompanije, kojoj posebno ne sme biti dozvoljeno da pravi ovakvu vrstu razlike među putnicima - izričit je Gajin. Zamoljen da prokomentariše tvrdnje Jata da se takav obrazac daje na potpisivanje isključivo bolesnicima, Gajin odgovara da "invaliditet nije medicinski fenomen, već funkcionalna onesposobljenost" i da u najvećem broju slučajeva osobe s invaliditetom, odnosno korisnici invalidskih kolica, nisu bolesne. Prema njegovim rečima "diskriminacija na osnovu bilo kog ličnog svojstva je nedopustiva". - Sloboda kretanja je Ustavom zagarantovano pravo i ako nekome onemogućavate da se kreće ili mu otežavate slobodu kretanja, vi ga diskriminišete, odnosno kršite njegova prava - zaključuje Gajin. Igor Živanović

Jul200801

CUPS

0

Srpska manjina podržala lezbejsku i gej populaciju u Hrvatskoj

Nakon podrške koju je ovogodišnja zagrebačka parada ponosa dobila od Srpskog narodnog vijeća i Samostalne demokratske srpske stranke, dve najrelevantnije institucije srpske manjine u Hrvatskoj, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava želi da pozdravi ovakvu podršku lezbejskoj i gej populaciji u Hrvatskoj i pozove domaće političare da se pridruže svojim kolegama u susednoj državi. Na ovaj način, predstavnici srspke manjine pokazali su visok stepen odgovornosti i spremnosti da otvoreno stanu u odbranu osnovnih ljudska prava. U isto vreme, nekoliko političara i političarki u Srbiji, povodom Dana ponosa, još jednom su svojim izjavama demonstrirali potpuno odsustvo poštovanja ljudskih prava ali i poznavanja domaćih i međunarodnih zakona. Izjave u dnevnom listu Kurir - da nikada ne bi učestvovali u obeležavanju Dana ponosa, da bi eventualni učesnici morali sami da se pobrinu za obezbeđenje kao i da su u Srbiji ugrožena prava većine a ne manjinska prava – oslikavaju homofobične stavove domaćih političara i nepoštovanje osnovnih ljudskih prava. Srđana Milivojevića, poslanika Demokratske stanke koji je izrazio zabrinutost za „Srbe sa Kosova i Metohija i nezaposlene“ podsećamo da lezbejke i gejevi žive i na Kosovu kao i da ih je među nezaposlenim stanovništvom u Srbiji a portparolku Nove Srbije, Aleksandru Janković, psihološkinju, da istopolna orijentacija zvanično nije bolest već 18 godina kao i da je ovakav stav potvrdilo i Srpsko lekarsko društvo. Pitamo je ovim putem na koji način podržava lezbejke i gej muškarce koji dolaze kod nje na terapiju imajući u vidu da ona ima profesionalnu i zakonsku obavezu da homoseksualnost ne tretira kao bolest. Podsećamo je i da je govor mržnje kojim se često koristi kada govori o istopolno orijentisanim osobama zabranjen Zakonom o javnom informisanju, te da bi mogla u svojim nastupima više da se ugleda na kolege iz Srpskog narodnog vijeća i Samostalne demokratske srpske stranke iz Hrvatske.

Od nove republičke vlade zahtevamo da poštuje nedeljivost ljudskih prava kao i pravo na seksualnu orijentaciju a na šta Republiku Srbiju obavezuju sve preuzete međunarodne obaveze kao i ratifikovane konvencije o ljudskim pravima. Takođe, od buduće vlade tražimo da uvede mere kojima bi se posebno sankcionisali političari, poslanici, ministri i svi oni koji su na pozicijama sa posebnom odgovornošću u društvu a koji upotrebljavaju govor mržnje prema bilo kom licu/grupi lica.