Evropski sud za ljudska prava odbio je žalbu Republike Srbije na presudu u slučaju Živote Milanovića. Presuda u korist Milanovića time je postala prva konačna presuda suda u Strazburu, po kojoj se Srbija smatra odgovornom za kršenje odredbe o zabrani diskriminacije Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Evropski sud za ljudska prava je 14.12.2010. godine presudio u slučaju Milanovića protiv Republike Srbije, po predstavci koju je Inicijativa mladih za ljudska prava podnela 2.10.2007. godine. Prema presudi, državni organi Republike Srbije prekršili su član 3. i član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji nalažu da niko ne sme biti podvrgnut mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, te da se uživanje prava i sloboda predviđenih Konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
Života Milanović iz Jagodine, član Hindu Vajšnavske verske zajednice, od 2001. do 2007. godine pet puta je napadan zbog svog religijskog opredeljenja. Napadači su ga prebijali rukama i nogama, bezbol palicama, ubadali nožem u ruke, noge, stomak i grudi. Juna 2006. godine Životi je nožem urezan krst na glavi. Inicijativa je podnela tri krivične prijave Okružnom tužilaštvu u Jagodini, prvu u martu 2006, a poslednju u junu 2007, obraćala se predsedniku Srbije, ministrima pravde i unutrašnjih poslova i Generalnom inspektoratu, ali su se napadi i dalje nastavljali.
Kako je to ustanovljeno praksom Suda, prilikom istrage nasilnih incidenata, državne vlasti imaju dodatnu dužnost da preduzmu sve razložne korake za utvrđivanje da li su etnička mržnja ili predrasude igrali ulogu u tome. Dužnost da se istraži moguća veza između ovakvih stavova i nasilnog čina je jedan aspekt procesnih obaveza države.
