http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org "Ko je zvao telefonom, jel' Pahomije?" Tue, 03 Aug 2010 17:26:39 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.1 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave#comments Thu, 26 Mar 2009 09:44:58 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=463 [/caption] Danas me je na facebook-u (srbijanski: fejsbuk), startovao potpuno nepoznati stariji gospodin, tvrdeći da je on selektor mlade reprezentacije Srbije, a da sam ja novinar za koga on pouzdano zna da je autor više članaka u nekoliko dnevnih novina u kojima se iznose „laži o njemu". Verbalni napad je trajao oko pola sata i ja sam uglavnom veoma uljudno pokušavao da objasnim da nemam pojma ko je on, da fudbal niti pratim niti me zanima, a da nisam ni novinar, a i ne poznajem ljude iz te branše. Nije vredelo. Verovatno se isto tako osećala i Nada Kolundžija kada je u par navrata najdobronamernije pokušala da objasni/pojasni neku reč iz zakona koju su radikali hteli da promene amandmanom. Nažalost, isto kao i ja na facebook-u, ona je u Skupštini uvidela da su to ćorava posla i da je ignorisanje ponekad jedina opcija. Ministar je takođe sedeo ceo dan i primenio istu tehniku. Gledajući najveći deo današnjeg skupštinskog zasedanja, poželeo sam da makar za trenutak imam udarničke značke ili neke medalje i da ih (makar za ovo što smo danas slušali) podelim poslanicima koji NISU iz nacionalističkih (desnih) stranaka, a slušali su ceo dan bućkuriš svega i svačega, a svaki put pod firmom „obrazlaganje amandmana u trajanju od 2 minuta". Medalje za kategoriju „stoičko podnošenje budalaština radikala" dobile bi tri poslanice: Nada Kolundžija (šefica poslaničke grupe ZES), Gordana Čomić (potpredsednica Skupštine i koleginica blogerka) i Jadranka Jovišić (najmlađa poslanica u Skupštini, uvek u prvim redovima). Gordana bi dobila i specijalnu nagradu za vođenje sednice, a Nada ... sačekajmo glasanje. Pošto verovatno niko od vas nije gledao, bitno je da znate kako je više od trinaest časova izgledala „rasprava u pojedinostima". Prvih 30-40 sekundi, svaki radikal izgovara sledeće : „Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, cenjeni građani, ispred Srpske Radikalne stranke podneo/la sam amandman na član X Predloga zakona protiv diskriminacije prema kome bi se brisalo YYY, a uneo bi se sledeći stav: ZZZ". Zatim usledi možda još jedna rečenica kojom se pljuje ceo zakon (radikali su totalno nejedinstveni u stavu da li su protiv zakona ili žele da ga poprave), pa onda ostalih 70-80 sekundi kreće ili pljuvanje po ljudima drugačije seksualne orijentacije ili čačkanje svega što „boli narod" ovih dana: Infostan, dopis Ministarstva ekonomije u vezi radnih sporova, otpušteni radnici u raznim fabrikama u Srbiji, izbeglice, ratni vojni invalidi, prinudne uprave u Beograd, Đilas i mnogo toga drugog. U 120-oj sekundi se oni uglavnom zanesu, ali ih predsedavajuća/i prekine, za šta je uglavnom bilo potrebno isključivanje mikrofona. Jutros u 10h, počela je rasprava tamo gde je stala - kod člana 3, da bi tek kasno večeras stigli kod onih suštinskih članova (u kojima su definicije različitih oblika diskriminacije). Tek tada su počeli da se javljaju drugari iz DSS, NS, SNS, čak je i PUPS digao glavu. Njihov poslanik je kratko prozborio o tome kako je „nešto" protivno tradiciji srpskog naroda i obavestio da on neće glasati za zakon. Što se tiče diskutanata ubedljivo najveći borci za čistotu srpskog bića su bili Petar Jojić (bivši savezni ministar pravde koji je pismo Glavnoj tužiteljki ICTY naslovio sa KURVA DEL PONTE) i Zoran Krasić, autor vređanja Ivane Dulić Marković. Naime, Jojić i Krasić su grmeli o „pederskom zakonu", bolesti, devijaciji itd. Posebno je bilo tužno bilo slušati Jojićeve gluposti i/ili neistine u vezi sa pravnim normama kada znate da je advokat.Bilo je i drugih bisera. Jedan od poslanika je umesto LGBT (EL-DŽI-BI-TI) rekao EL-DŽI-DI, drugi su lupetali nazive zakona, treći su jedva čitali napisano (npr. Aleksandra Ilić, neformalna Miss Skupštine,poslanica Nove Srbije, Užice). Radikalna glumica Lidija Vukićević je konstatovala da će „ako se ovo usvoji, ljudi drugačije seksualne orijentacije početi da se ljube ispod naših prozora, a mi nećemo moći da reagujemo". Njen stranački kolega je rekao da bi moglo da se desi da u brakorazvodnoj parnici, dete pripadne ocu, iako je on homoseksualac i da bi tada dete raslo „u bolesnoj sredini". Očigledno ne zna za presudu Evropskog suda Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala (1999) koja se bavila upravo ovakvim slučajem i gde je Portugal oglašen krivim zbog uskraćivanja starateljstva nad detetom ocu koji je gej. Ova presuda je direktno primenjiva kod nas, imali mi Zakon protiv diskriminacije ili ne. Ako nam se ne sviđa, treba da istupimo iz Saveta Evrope, a to čak ni Rusiji ne pada napamet. Jedan od događaja dana je bio kada je Dragan Todorović (SRS) izvadio roze hulahopke i rekao da ih poklanja Ministru za ljudska i manjinska prava, a zatim ih posle svog obraćanja ostavio ministru. Ono što je strašno je odsustvo bilo kakve reakcije i činjenica da je to ustvari postalo JEDINA ili GLAVNA vest sa današnjeg zasedanja. Tužno je što nije bilo kažnjavanja Todorovića zbog očigledne namere da uvredi ministra i od Skupštine napravi cirkus. Izgleda da bi se to desilo tek kada bi u Poslovniku pisalo „zabranjeno je poklanjanje roze hulahopki". Tužno je i što je za sve medije glavna vest poklanjanje roze hulahopki umesto govora mržnje koji satima upražnjavaju poslanici SRS. Izgleda da mediji sve podvode pod „radikali su kritikovali predloženi zakon". Rasprava u pojedinostima je završena u 23.25, kada se stalo kod 418 od 446 amandmana (isteklo vreme za raspravu). Tom prilikom su SRS i DSS malo kukali kako je opet povređen poslovnik itd, ali su se ubrzo razišli. Glasanje je ujutru u 10h. Biće to dugo, napeto i dosadno odjednom. Sutra ćemo valjda imati zakon u rukama,nadajmo se da neće biti nekih iznenađenja.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetdrugi-buckuris-gluposti-za-kraj-rasprave/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica#comments Wed, 25 Mar 2009 15:37:37 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=459 [/caption] Kad već prosečni građanin nije zainteresovan za „sabornost i slogu", bio sam ubeđen da će sve nacionalističke, neo-nacističke, patriJotske i slične organizacije zajedno sa nevladinom organizacijom „SPC" i lepezom anti-EU partija da se SLOŽE u jednu SRPSKU slagalicu i da „obeleže" desetogodišnjicu onoga što oni paze da ne nazovu bombardovanjem (previše blaga reč, mora se reći agresija).Međutim, ni nacionalisti nisu ono što su nekad bili. Ne znam da li je to zbog cele debate oko usvajanja Zakona protiv diskriminacije, ali duh različitosti je potpuno „prožeo" ovu nekada monolitnu skupinu. Jedni su pravili marš, drugi polagali vence, treći pravili „dostojanstven" skup na Trgu Republiku, četvrti dostojanstveno razbijali McDonald's i tukli se sa policijom, a peti su uživali u nacionalističkoj verziji Beovizije u Sava centru. Iako se svaka grupa zaklinjala da obeležava „stradanje srpskog naroda u NATO agresiji", retko kada se čulo nešto o žrtvama, a kada bi se to i čulo, bilo je krajnje ponižavajuće. Najružnije je što ama baš niko od njih koji vole da se brinu o „srpskim žrtvama" nije prozvao vlast zbog činjenice da ni danas nemamo tačan spisak poginulih u bombardovanju, već cifru „oko 2.500". Veče je donelo rascep na dve struje, koje su inače vidljive i kod vršenja diskriminacije. Prva je salonska struja (DSS, SPC, Dveri, NS i ekipa) koja se otprilike može svesti na akademsko i/ili tradicionalističko opravdavanje teze da svi NE TREBA uvek da budu jednaki, da smo MI važniji od NJIH, da neke grupe nisu „normalne", a da je milosrđe bolje od jednakosti/inkluzije kada govorimo o osobama sa posebnim potrebama. U ovoj ekipi su oni koji verovatno neće fizički napasti Rome ili gejeve, ali će se naprimer zgroziti nad bilo kakvom merom „afirmativne akcije" za ove ili druge kategorije. Oni veruju u jednakost, ali samo ako ste muško, Srbin, heteroseksualac, vernik SPC, u braku, sa dvoje dece, starosti do 60 godina, nemate hendikep itd. Druga struja je ona kojoj je dosta finih varijanti, a pritom znaju da pravosudni sistem baš i ne funkcioniše u Srbiji. U ovoj grupi su večeras bili Obraz, Naši, SNP 1389 i razne neonacističke grupice. Oni su uživali u obraćanju Žigon Ivane, ruskih i drugih gostiju, da bi pri kraju uzviknuli ono što je suština : „Dajte nam oružje!". Ne brinite, ne bi oni otišli na Kosovo, radije bi ubijali po Beogradu.Da je to zaista tako, videlo se već oko 20.30 kada je krenula akcija : kontejneri, ekipa TV Studio B, McDonalds na Zelenom Vencu i Banovom brdu, policija u centru itd. To je ekipa kojoj diskriminacija i mržnja kao takva nije dovoljna. Kao što i sami kažu na raznim sajtovima, potrebno je sa reči krenuti na dela, sa mržnje na uklanjanje objekata mržnje iz „zdravog srpskog tkiva". Postoje dva problema. Prvo, većina građana i dalje slepo veruje da Srbi „nisu sposobni da mrze/napadaju druge" tj. različite. Drugo, većina onih koji bili vidljivi večeras u ovoj „drugoj struji" su veoma mladi. Oni su glavni deo svog odrastanja proveli u Srbiji „posle 2000-te", pa ipak smatraju da treba „preduzeti akciju". Ko ima vremena, može malo istražiti profile ovih starijih maloletnika/mlađih punoletnika na fejsbuku (facebook) - od „Proterati Natašu Kandić iz Srbije", preko „Kinezi u Kinu, Cigani u Indiju, ostavite Srbima našu majku Srbiju", pa do „Sprečimo održavanje gej parade u Beogradu" (u milion varijanti). Iako mladi, oni znaju da ako dođu pod udar zakona, mogu očekivati podršku prijatelja (slučaj „Pravda za Uroša", bekstvo Gorana Davidovića u Italiju). Iako su ove dve strujevečeras žestoko zaratile na internet forumima, optužujući jedna drugu za izdaju, sutra to neće biti slučaj. PatriJotska polovina Narodne Skupštine Republike Srbije će biti složna prilikom obrazlaganja amandmana na Zakon protiv diskriminacije. Ponavljaće se poznati „argumenti" o poremećajima, bolesti i neprimenjivosti zakona, malo začinjeni NATO-om i sl. Ključno je da predstavnici vlasti ostanu čvrsti kao i do sada. Na sreću, ostalo je veoma malo vremena za raspravu od predviđenih 10 sati za raspravu u pojedinostima. A onda ? Još uvek ne znamo jer je danas zakazana Treća sednica ovog zasedanja za četvrtak u 14h, u petak u 10h počinje tzv. Dan za odgovore na poslanička pitanja, dok je za ponedeljak u 11h planiran početak Četvrte sednice sa čak 42 tačke dnevnog reda. Glasanje će svakako biti tokom nekog od ovih dana, uključujući posebno glasanje o svakom od skoro 500 amandmana. Sutra ujutru opet počinje (s)LAGALICA o Zakonu protiv diskriminacije, Drugi kanal RTS u 10 časova. Doviđenja i prijatne časove uz naš/njihov program.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvadesetprvi-slagalica/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni#comments Tue, 24 Mar 2009 15:36:00 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=457 [/caption] Dajem časnu pravničku reč da sam punih dvadeset dana čitao svaki tekst, svaku izjavu i bilo koji drugi „materijal" koji je DRUGA STRANA „emitovala" glede Zakona protiv diskriminacije. Zaklinjem se i da sam neke od prigovora na zakon uzeo za ozbiljno, zbog njih još jednom konsultovao neophodnu literaturu i zakone u zemljama Evrope, kao i međunarodne standarde. Priznajem i da sam glavni udarac očekivao danas, tijekom rasprave „u pojedinostima", ali džaba. Izneverili su i Aleksandar (Martinović, SRS, nova zvezda), Aleksandra (Janković, NS, stara zvezda), ali i Dragan Šoromaz (DSS, mega zvezda i član Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i zaštitu - tako piše na sajtu pismenog DSS-a) . Umesto svih mojih očekivanja i nadanja, današnja parlamentarna debata se kretala od amandmana koji su podnošeni po članu 1. do amandmana koji su podnošeni po članu 2. Moguće da su pred kraj poslanici otišli i dalje, ali više nisam mogao da pratim. Punih 8 sati, diskusija se kretala od toga da je seksualna orijentacija „bolest" pa do toga da je „poremećaj". Zbog toga je smešno delovala i situacija u kojoj je potpredsednik Skupštine posle 132435 rečenice pune jasnog govora mržnje, upozorio poslanika SRS zbog korišćenja reči „peder". Gle čuda, čak mu ne izriče opomenu, već ga UPOZORAVA. Zbog toga je već naredni SRS poslanik sa čuđenjem pitao koju tačno reč ne sme da koristi. Dakle, kao što vidimo, rasprava odmiče, sutra Skupština ima raspust, ali ovoga puta ne zbog neke slave, već zbog bogatog kulturno-umetničkog programa. Naime, predsednica Skupštine je negde posle ručka obavestila da se sutra neće raditi jer će „svaka poslanička grupa obeležiti godišnjicu NATO bombardovanja" shodno svojim planovima. Kada je to rekla, onda je nastavljeno sa : poremećaj, bolest, prava pedera, bolest, nakaradni zakon, pederski zakon, uništavanje srpskog nacionalnog bića, duhovni sunovrat, poremećaj, nije bolest al' je poremećaj, Srbe otpuštaju dok vi dajete prava ... itd. Što se tiče nastavka, posle tradicionalne mržnje povodom godišnjice bombardovanja, rasprava u pojedinostima biće nastavljena u sredu u 10 sati, verovatno sa evociranjem uspomena od prethodne večeri. U sredu će se rasprava završiti, u četvrtak će valjda opet pauza, a u petak poslanička pitanja i možda glasanje. Ako ne bude u petak, onda će se to desiti u ponedeljak, poslednji dan pre preseljenja u novu/staru zgradu. Pošto skupštinski sajt ima ćirilicu i latinicu, ali nema informacije o amandmanima i detaljne informacije o tome dokle se stiglo, moramo se osloniti na BLIC: „Prihvaćen je amandman Gorana Mihailovića (SRS) kojim se preciziraju odredbe o ravnopravnosti u obrazovanju, tako što se navodi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Vlada je prihvatila i amandman LDP-a kojim se zabranjuje osobi ili grupi, na osnovu ličnog svojstva, da oteže ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili im uskrati praćenje nastave. Prihvaćen je i amandman te stranke kojim se zabanjuje diskriminacija dece i maloletnika po osnovu zdravstvenog stanja, po bračnom ili vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugi pol, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, profesiji i drugim obeležjima detetovih roditelja ili staratelja i članova porodice." Prema amandmanu Zorana Bortića (SPS), seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjvanja je zabranjeno. Amandmanom Snežane Stojanović-Plavšić i Gordane Rajkov iz G 17 plus dodatno se precizira zaštita invalida pred sudom. Nadam se da pratite novi show : „48 sati zloupotrebe desetogodišnjice bombardovanja". Ako nas Amfilohije ne pomene, onda je SPC načisto loš.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dan-dvadeseti-zelite-li-da-postanete-poremeceni/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend#comments Mon, 23 Mar 2009 15:34:26 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=455 [/caption] Ova subota i nedelja nisu doneli nikakve promene u vezi usvajanja Zakona protiv diskriminacije. Sutra će početi rasprava „po amandmanima" tj. „u pojedinostima". Kako sada stvari stoje, taj proces će trajati tokom ponedeljka i utorka. Postoje nagoveštaji da „većine" neće biti u sredu (dan za glasanje), a u petak je „Dan za odgovaranje na poslanička pitanja". Svi se nadamo da će se tog dana naći neko vreme za izglasavanje zakona. Tokom vikenda, pojavilo se dosta „analitičara" i „komentatora" koji ovoga puta ne napadaju neki konkretan član zakona, niti rone suze zbog neuvažavanja stavova crkve. Ovoga puta na živce im ide „činjenica" da su nevladine organizacije mnogo jake i da „uspevaju da proguraju zakon". Kao i mnogo puta do sada, zamena teza je uspešna pa je prema ovim navodima ispalo da je Vlada „poklekla pod pritiskom nevladinih organizacija". Lamentira se i nad činjenicom da se svuda samo o gejevima priča kao da je to bitnije od svega, zaboravljajući da je upravo SPC i konzervativna ekipa svela celu priču na prava LGBT populacije. Kada su shvatili da je ipak previše ljudi za 15 dana uspelo da pročita zakon (nikad nije kasno) priča se malo promenila, ali je sada već kasno. NGO „Queeria" se već zahvalila radikalima na besplatnoj reklami, jer od kada su počeli da ih napadaju, 4 puta više ljudi posećuje njihov sajt. Sedmica u kojoj će se raspravljati o amandmanima (za sada ih ima oko 500) će biti obeležena pričama o novim slučajevima (ubistvo Đorđa Zarića, pritisak na pravosuđe u vezi radnih sporova, nezavršeni završni račun budžeta itd). Očigledno da npr. napad na porodicu Čedomira Jovanovića neće previše zainteresovati javnost, jer je to u Srbiji počelo da se podrazumeva. Umesto toga, PRESS će nastaviti da „vozi" priču o navodnoj vili, prećutkujući činjenicu da je u toku nekoliko desetina slučajeva gde je ta novina optužena za klevetu ovog političara. Napad će se tretirati kao „slučajni incident", a zakup od 2.500 EUR kao ključno dokaz „sa kim se ima posla". U utorak će se odigrati celodnevna zloupotreba svih žrtava bombardovanja 99-te. Ovogodišnji jubilej će se iskoristiti i da se osigura da javnost i u narednih 10 godine NE pita vlast ZAŠTO je uopšte došlo do bombardovanja, odnosno da se osigura verovanje u brojne teorije zavere. To se neće dobro odraziti na proces usvajanja zakona, naročito zbog performansa koje spremaju klero, naci i slične organizacije, DSS, SRS itd. Biće to pogodni momenat da se istakne da su „tada pokušali fizički da nas unište", a 10 godina kasnije „teraju nas da usvojimo zakon koji će nas duhovno uništiti". Naravno, ponavljaće se da je u oba slučaja kriva Evropa & domaći izdajnici. Što se tiče medija, u utorak ćemo verovatno videti naslove tipa „Na godišnjicu NATO agresije, diskusija o pederima" i slične radove. Biće i sličnih pokušaja da se utiče na prihvatanje nekih amandmana koji bi mogli da utiču na suštinu zakona. Odupiranje promenama teksta bio bi veliki plus za vladajuću koaliciju. Za one koji brinu, Slobodan Antonić neće biti u mogućnosti da komentariše (čitaj: mrzi) Zakon protiv diskriminacije ove nedelje jer je u Savetu manifestacije „Opšenarodni anti-NATO protest: Srbija je svet!Svet protiv NATO".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dani-osamnaesti-i-devetnaesti-vikend/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija#comments Sat, 21 Mar 2009 01:54:07 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=446 [/caption] Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera Srbiji. Onaj transparent „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu" dovoljno govori o onima koji se najviše od svih protive Zakonu protiv diskriminacije. Danas su sa raznih strana stigle kritike glede zakona tj. njegove primene kad bude usvojen. Naravno da je najzanimljivija Irinejeva kritika koja se svodi na to da bi i „Njegoš bio otpužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije". Ovu divnu izjavu je dao čika Irinej, koji je i Njegoša zaboravio da smesti u istorijski kontekst, kao što je zaboravio koja je ovo godina onog dana kada je zvao Predsedništvo. Pored njega čitam i čujem kritike koje se svode na „do čega će zakon dovesti kada počne da se primenjuje". Ova predviđanja se otprilike mogu uporediti sa tvrdnjom da će sutra meteor udariti u Zemlju i da će ceo živi svet nestati. Kao što je jedino tačno da meteor MOŽE da uradi u Zemlju, tako je i u tvrdnjama kritičara zakona jedino tačno da je moguće da osoba X tuži osobu Y za diskriminaciju. Međutim, sama optužba ne znači da diskriminacije zaista ima. Norme u zakonu moraju biti generalne, kao što one jesu i u drugim zakonima. Što se tiče „životnih" situacija, tu postoji VEOMA bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava. Kao što (ne) znate svaka presuda jeste standard i za naše sudove i može se direktno primeniti. Slučajevi u kojima se postupanje NE SMATRA diskriminacijom su veoma jasno prepoznati u svakom pravnom sistemu, ali i u praksi pomenutog Evropskog suda za ljudska prava. Naravno da nije diskriminacija kada vas neko ne primi na posao spikera na TV zato što mucate i sl. Takođe, nije diskriminacija kada jedna crkva zapošljava samo ljude te veroispovesti itd. Neke zbunjuje definicija posredne diskriminacije. Ona postoji kada neko želi da diskriminiše, a prikrije svoju nameru nekim naizgled neutralnim kriterijumom, koji žrtva diskriminacije ne može da ispuni. Najčešće se uzima primer konkursa na kome se postavlja kriterijum plave kose ili visine od 190cm, a unapred se zna da niko ili ogromna većina Roma neće moći da ispuni ove kriterijume. Nekima je šokantan teret dokazivanja, koji će biti na onome ko je optužen za diskriminaciju. Zamislite da ste žrtva diskriminacije na poslu i da ste zbog nekog svog ličnog svojstva dobili otkaz. Naravno da će vam biti teško da to dokažete na sudu, ali ako teret dokazivanja prebacimo na vašeg poslodavca, on će se sasvim lako osloboditi optužbe ako dokaže da niste dobro radili, da je upotrebljen objektivan kriterijum itd. Ne brinite, ovo je provereno u praksi u mnogim zemljama Evrope. I dalje tvrdim da je ključno čitati pre nego što se nešto napiše -postoji obilje „materijala" na temu praktične primene odredaba koje zabranjuju diskriminaciju, mada je nekima očigledno lakše da „pljunu" bez previše ulaženja u iskustva iz drugih zemalja . Žalosno je što se „narod" na kvazi-argumente najlakše „naloži".]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sedamnaesti-filozofija/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda#comments Fri, 20 Mar 2009 13:42:31 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=435 [/caption] Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav o potrebi donošenja zakona. Naime, trojni pakt je sada „u najvećoj meri" za donošenje Zakona, ali im smeta sve i svašta. SNS koji se trudi da ne zvuči kao oni je otišao korak dalje, pa sada tvrdi da će da glasa za zakon ako se izbaci „iskazivanje seksualne orijentacije". Ovo je dovelo do glupih novinskih naslova tipa „LDP i SNS glasaju za zakon". Naravno da je ovo samo igra SNS, ali većinu novinara mrzi da ulazi u suštinu priče ili žele da čitaoci na SNS gledaju kao na „konstruktivnu opoziciju". Za razliku od srede, četvrtak je doneo ponavljanje „argumenata" koji su se svodili na homofobične komentare. Čak i neko ko se nervirao, počeo je verovatno da zeva slušajući ponavljanje „dokaza" o nekakvoj anti-srpskoj zaveri. Uzalud su pojedini poslanici iz vladajuće koalicije pokušavali da objasne na šta se zakon odnosi, a neki su čak zamolili ekipu sa druge strane da zakon PROČITAJU. Čitanje zakona je očigledno veliki taboo za većinu poslanika u Skupštini. Umesto toga, ekipa se odlučila za „POMOĆ PRIJATELJA" i izašla ispred zgrade da od dve „patriJotske ogranizacije" („NAŠI" i „SNP 1389") preuzme plakate i postere koji su puni govora mržnje i poziva na linč. Za one koji nisu čuli, na tim štampanim materijalima su slike Bobana Stojanovića (Queeria) skinute sa interneta. Gle čuda, ekipa koja se zalaže da seksualna orijentacija ostane „nešto privatno" odjednom aktivno krši privatnost nekog drugog. Aktivistički su krenuli da dele materijal po Skupštini, a zatim je nova zvezda SRS Aleksandar Martinović počeo svoj igrokaz i za govornicom. Sve u svemu, opet je bio cilj zaplašiti javnost i iznervirati vladajuću većinu. To je juče radila i Lidija Vukićević (SRS) pokazujući naslovnu stranu Kurira (naslov „NAPRED PEDERI") Srđanu Milivojeviću (DS). Da li taktika uspeva? Videćemo tokom glasanja. Što se tiče procedure, sutra su zasedanja odbora koji moraju da se izjasne u vezi 600 podnetih amandmana ( procedura: jedan po jedan). Ključni dan je ponedeljak kada će se odlučiti kako će se organizovati rasprava o tim amandmanima (prema Poslovniku moguće je da rasprava traje samo 10 sati), ali i sreda kada bi moglo da usledi glasanje. Ako se ne desi ništa drastično (npr. neka akcija patriJota) sledi nam prilično miran vikend glede zakona, a onda... BTW, šta li nam radi SPC i zašto Predsednik Srbije nikada nije dao nijednu izjavu u vezi zakona ? Za kraj, Apel Koalicije protiv diskriminacije: REDSEDNICI NARODNE SKUPŠTINE Gospođi Slavici Đukić Dejanović APEL KOALICIJE PROTIV DISKRIMINACIJE Koalicija protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gayten i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Predlog zakona protiv diskriminacije najzad ušao u postupak usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlog zakona o zabrani diskriminacije izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i burnu raspravu među poslanicima Narodne skupštine. Na tekst zakona podneto je, kako smo upoznati, preko 600 amandmana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, rasprava o zakonu u pojedinostima vremenski je ograničena tako da je već sada izvesno da većina podnosilaca amandmana neće biti u prilici da ih predstavi na sednici Narodne skupštine. S obzirom da se radi o tekstu zakona koji je od najvećeg značaja za uživanje prava i sloboda onih koji žive u našem društvu, smatramo da bi u konkretnom slučaju bilo neophodno potrebno da se podneti amandmani predstave narodnim poslanicima. Time bi se omogućilo javnosti Srbije da se neposredno upozna sa idejama na kojima su ovi amandmani zasnovani i otklone nedoumice u pogledu sadržaja pojedinih zakonskih rešenja, kao i sumnja u pogledu demokratičnosti postupka usvajanja zakona. Čini se da bi time takođe i motivi za podnošenje ogromne većine ovih amandmana postali sasvim vidljivi. Stoga Vas molimo da, u konsultacijama sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, postignete dogovor o tome da se omogući duže vreme za raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima i tako omogućite predstavljanje podnetih amandmana. Članak preuzet sa B92 Bloga.]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-sesnaesti-dosada-i-uvreda/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine#comments Wed, 18 Mar 2009 23:26:38 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=432 [/caption] Ne volim kada moram da kažem da sam bio u pravu, jer se to dešava povodom neke loše vesti. Iako sam predviđao zatrpavanje amandmana (kvantitativno: 100-200), čak 600 amandmana je podneto do večeras. Predviđao sam da će perjanica zatrpavanja biti DSS, ali se ispostavilo da je on zauzeo „srebrno" drugo mesto, dok su Šešeljeva deca podnela rekordnih 400. Za one koje zanima kako će se stvari odvijati, evo najverovatnijeg scenarija. Sutra (četvrtak) se završava rasprava u načelu. Posle toga mora da protekne 24 sata do početka rasprave o amandmanima. Pošto ima više od 200 amandmana, ukupno vreme za taj drugi deo će biti duplirano i iznosiće ukupno 10 sati. Tih 10 sati biće raspoređeno poslaničkim grupama srazmerno njihovoj snazi. To znači da bi se rasprava mogla završiti u ponedeljak, što bi značilo da će glasanje biti u sredu. Do tada, opasnost postoji jer se već pojavljuju neke čudne izjave glede amandmana. Najnovija je od Jelene Trivan koja je izjavila da će biti prihvaćeni neki amandmani kako bi što više poslaničkih grupa glasalo. Sem LDP nije jasno koga bi to želeli da odobrovolje da glasa? Ako se to odnosi na SNS ili JS onda to znači npr. brisanje dela člana 21 (seksualna orijentacija). Što se tiče Skupštine, proveo sam skoro ceo dan tamo. Napetost je velika, ali nisam siguran da se sve to vidi na TV. Odbor za evropske integracije i Odbor za zakonodavstvo su usvojili zakon, ali će morati i o amandmanima da se izajšnjavaju u narednih par dana. Većina za sada postoji, ali nikad se ne zna... Za one koji nisu gledali najnoviju RTS mućkalicu „Da možda ne", repriza je u 13.30 ili fajl možete preuzeti/pogledati na http://www.rts.rs/page/tv/ci/news/17/РТС+1/261/Да+Можда+Не.html?position=-1 Komentar nije potreban. Idemo dalje!]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-petnaesti-direktno-iz-skupstine/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad#comments Tue, 17 Mar 2009 23:48:15 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=425 [/caption] Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija. Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.   Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića. Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen. Z A K O N O ZABRANI DISKRIMINACIJE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Pojmovi Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva); 2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije; 3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije; 4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Zaštićena prava i lica Član 3. Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima. II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE Načelo jednakosti Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Neposredna diskriminacija Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Posredna diskriminacija Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Povreda načela jednakih prava i obaveza Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9. Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Udruživanje radi vršenja diskriminacije Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Govor mržnje Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje Član 12. Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Teški oblici diskriminacije Član 13. Teški oblici diskriminacije su: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu. Posebne mere Član 14. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti Član 15. Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Diskriminacija u oblasti rada Član 16. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina Član 17. Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zabrana verske diskriminacije Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja Član 19. Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Diskriminacija na osnovu pola Član 20. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. Diskriminacija dece Član 22. Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Diskriminacija na osnovu starosnog doba Član 23. Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Diskriminacija nacionalnih manjina Član 24. Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti Član 25. Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje Član 27. Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Postupak izbora Poverenika Član 28. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: 1. da je diplomirani pravnik; 2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava; 3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom. Mandat Član 29. Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta. Prestanak mandata Član 30. Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću. Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština. Poverenik se razrešava dužnosti: 1. zbog nestručnog i nesavesnog rada; 2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna; 3. gubitkom državljanstva; 4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika. Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom. Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika. Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika. Položaj Poverenika Član 31. Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini. Stručna služba Poverenika Član 32. Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe. Poverenik ima tri pomoćnika. Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima. Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika. Sedište Poverenika je u Beogradu. Nadležnost Poverenika Član 33. Poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; 3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; 4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; 7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Poslovnik o radu Član 34. Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja. V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM Podnošenje pritužbe Član 35. Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Član 36. Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja. Utvrđivanje činjeničnog stanja Član 37. Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Mirenje Član 38. Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. Mišljenje i preporuke Član 39. Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. Mere Član 40. Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost. Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba. Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. VI. SUDSKA ZAŠTITA Sudska nadležnost i postupak Član 41. Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku. Postupak je hitan. Revizija je uvek dopuštena. Mesna nadležnost Član 42. U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca. Tužbe Član 43. Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; 2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; 3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; 4. naknada materijalne i nematerijalne štete; 5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana. Privremena mera Član 44. Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete. U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete. O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga. Pravila o teretu dokazivanja Član 45. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Tužbe drugih lica Član 46. Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona. Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku. Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka. Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije. VII. NADZOR Nadzor nad sprovođenjem zakona Član 47. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Godišnji izveštaj Poverenika Član 48. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". Poseban izveštaj Član 49. Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini. Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije". VIII. KAZNENE ODREDBE Član 50. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2). Član 51. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 52. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 53. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice. Član 54. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Član 55. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2). Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 56. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 57. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 58. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 59. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice. Član 60. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Izbor Poverenika Član 61. Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona. Donošenje akata Poverenika Član 62. Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora. Stupanje na snagu Zakona Član 63. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.     Članak je preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-cetrnaesti-pripremi-se-pozor-sad/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova#comments Mon, 16 Mar 2009 23:43:24 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=420 [/caption] Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i iz kojih će partija oni biti. Cilj drugog dela kviza tj. igre „slova" je da potrefite kako će tačno izgledati tekst zakona. Obe igre su veoma uzbudljive i veoma teške. U slučaju Zakona protiv diskriminacije, sutra je poslednji dan za medijsko zaplašivanje (i zaprašivanje) javnosti . Onoj polovini Srbije koja i dalje veruje da je ovo „zakon o pravima pedera", SRS, SNS, DSS, NS i JS će zajedno sa svojim Kuririma, Pravdama i Novostima poručiti da je sve OK, da većina NEĆE glasati za zakon, a ako se tako nešto slučajno desi - DSS je pripremio stotinu amandmana. Doduše, PUPS takođe šapuće o nekim amandmanima, ali veoma stidljivo. Upravo zbog svega ovoga i još uvek vidljive neodlučnosti vladajućih partija, niko nije u mogućnosti da predvidi šta će se desiti. Ako niste primetili, u javnosti jedino ministar Ljajić i državni sekretar Karadžić govore da zakon mora biti usvojen u ovom obliku, dok predstavnici vladajućih partija mrmljaju ili glasno ćute. Nemojte ih kriviti, oni čitaju novine, ali zakon nisu pročitali još uvek - ni prethodnu, ni najnoviju verziju. Ako već Palma ne čita, to bi svakako morali da rade SVI poslanici iz koalicije „Za evropsku Srbiju". Kao što i sami znate, tu ima veoma finog sveta, političara koji svoju poslaničku funkciju shvata veoma ozbiljno, čitaju i shvataju u čemu je stvar. Problem su oni drugi, od kojih neki vole sveštenike, neki mrze gejeve, ali u obe varijante ne čitaju zakon. Što se tiče brojki, tu nema promena. Palma i dva drugara iz njegove partije neće glasati za zakon, ali će to učiniti LDP/SDU/DHSS. Zanimljivo je kako se ovakva „matematika" opisuje u medijima - od toga da „Vlada nema većinu", pa do toga da „zakon sigurno prolazi", dok treći svoje komentare svode na slike sa stadiona na kojima navijači nose transparent sa natpisom „Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu priče o pederima se vode!" Predlažem vlasnicima ove divne dnevne novine da plate dug koji Srbi na Kosovu imaju prema KEK. Što se tiče SPC i ekipe, oni i dalje ponavljaju da imaju zaleđe od 95% građana Srbije. To je odlično !!! Predlažem da raspustimo Skupštinu, Vladu i Predsednika i da Srbijom vlada Koordinaciono telo tradicionalnih verskih zajednica jer ima ubedljivo najveći legitimitet. Ionako na izborima izlaznost nikada neće biti veća od 70%. Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-trinaesti-brojke-i-slova/feed 0 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvanaesti-stop-amandmanima http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvanaesti-stop-amandmanima#comments Mon, 16 Mar 2009 08:26:45 +0000 Goran Miletić http://www.stopdiskriminaciji.org/?p=415 [/caption] Primetno je zadovoljstvo svih što se, eto, Zakon protiv diskriminacije vratio u skupštinsku proceduru i što se najavljuje početak rasprave već za sredu.Opšti utisak je da su promene male, da Vlada ovaj put neće popustiti i da će zakon bez problema biti usvojen. Ja se ne slažem sa ovim konstatacijama. Prvo, ne mislim da su izmene male. Dosta izmena je učinjeno u toku rada nevladinih organizacija na modelu zakona (period 2001-2006), a naročito u drugoj polovini 2008, kada su dva ministarstva organizovala ozbiljne javne rasprave sa svim relevantnim akterima. Posle toga je finalni tekst dobio pozitivnu ocenu SVIH ministarstava (pa i Ministarstva vera), a zatim i cele Vlade, pa onda dva odbora u Skupštini. Amandmana stranaka nije bilo (koliko sam ja obavešten). Zbog toga ne mislim da je izbacivanje transeksualnosti, pa dodavanje novog stava u vezi diskriminacije po osnovu verskih prava i na kraju potpuno izbacivanje „rodnog identiteta“ nešto što je MALA izmena. Izmene su velike, a to što verske zajednice i dalje nisu zadovoljne je nešto što je potpuno logično. Još je paradoksalnije da im sada odjednom seksualna orijentacija nije problem, nego je navodno problem samo kada je neko ispolji. Ne mogu da verujem da crkva pravi tako džinovske korake za samo 10 dana. Pre će biti da oni ne žele ceo zakon (tačnije – upotrebljiv zakon). O motivima su pisali mnogi ovih dana, pa ne bih ništa dodavao. Drugo, čini mi se da će Vlada popustiti. U pitanju je samo „modalitet“. U našem pravnom sistemu, Vlada temelji svoj mandat na skupštinskoj većini. Generalno, ta većina uvek postoji za predloge koje podnese Vlada. Naravno, amandani JESU mogući i to jeste posao Skupštine. Dešavalo se i dešava se da se u Skupštini izmeni neka SITNICA u zakonu. To je normalno, ali ne i u ovom slučaju. Zašto? Pa upravo zato što je ceo zakon prošao odbore i zato što do jutra kad je „pukla bruka“ niko nije imao nikakve primedbe. Da je imao, čuli bi mi i pre toga Palmu i njegove probleme sa dva tipa u avionu, Nikolić Tomislava koga više niko ne može da pohvata u nabrajanju „nenormalnosti“ i DSS koji je u ovih 10 dana smislio kako „crkvu treba sistematski ugraditi u proces donošenja odluka“. Dakle, svaka promena ovog NAJNOVIJEG predloga Vlade bi značila jednu veliku PREVARU, sa ciljem da se dokaže da su oni ipak branili zakon, ali eto, Parlament je uradio nešto drugo „jer po Ustavu ima pravo“. Formalno-pravno, to je tačno, ali politički i moralno bio bi to novi šamar celoj javnosti. Rasim Ljajić je u pravu kada upotrebljava reč „blamaža“ i primer Slovačke koja je nešto „zaboravila“ pa je kasnije morala da menja. Treće, ne slažem se sa ocenama da će zakon biti usvojen bez problema. Zamislite kada u naredna dva dana SPC ukapira da ih niko ne zarezuje i onda odluči da izda jedno saopštenje u kome će reći/narediti da sveštenik ne dolazi u kuću/na slavu svakome ko glasa za zakon. Zbilja efikasna mera, a ništa ih ne košta. Imam na umu mnogo toga što naša nevladina organizacija „95%“ može da uradi u par dana i uzrokuje novi problem. Ne zaboravite da ta ekipa ima puno vremena, ne izlazi na izbore, ne želi EU i može da se igra do mile volje. Njihove najvernije sluge u liku DSS su već najavile zatrpavanje Skupštine amandmanima. Ako niste videli, SPC u svom novom tzv. koncentrisanom predlogu traži „samo“ 4 izmene. Čisto da pokažu kako oni „nisu protiv zakona“. Da se ne lažemo, Predsednik Tadić je takođe u nekoliko navrata izjavljivo da famozna „homoseksualna orijentacija“ nije nešto normalno, da ne podržava gej brakove, paradu i još mnogo šta. Pre nego što je postao Predsednik imao je i oštrije izjave. Zbog toga mislim da ponekom iz ekipe „Za evropsku Srbiju“ može pasti napamet da glasa za neki bogougodni amandman, znajući da se „šef“ neće ljutiti. To bi bila potpuna propast, naročito imajući u vidu da je LDP najavio punu podršku zakonu i time otklonio opasnost da bi Palmino NE ili Čankovo odsustvo bilo problem. Sutra je u Novom Sadu u 13h, konferencija za novinare Koalicije protiv diskriminacije. Dođite! Članak preuzet sa B92 Bloga]]> http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/zakon-dan-dvanaesti-stop-amandmanima/feed 0