Stop diskriminaciji!

KPD osuđuje rasistički napad u Beogradu

Koalicija protiv diskriminacije najoštrije osuđuje jučerašnji rasno motivisani napad na A.O, učenika trećeg razreda Trgovačke škole koji se dogodio u Beogradu. Napad na ovog mladića pratile su rasističke uvrede i psovke, koje su pored ozbiljnih telesnih povreda, dodatno povredile dostojanstvo ovoj mladog čoveka. Brza reakcija policije koja je već rezulitrala hapšenjem počinilaca, zavređuje svaku pohvalu i uliva nadu da će i u drugim sličnim, medijski manje propraćenim slučajevima, policija agilno i efikasno reagovati.

U protekloj godini, Koalicija protiv diskriminacije je zabeležila više slučajeva rasno motivisanih napada na Rome i Romkinje, kao i njihove domove, ali i drugih rasističkih incidenata gde je izostala odgovarajuća reakcija državnih organa. Naime, istraga se često završavala podizanjem optužnice protiv nepoznatih lica, a motiv mržnje prema pripadnici/ma jedne manjinske grupe, se nije uzimao kao otežavajuća okolnost. Naglašavamo da Zakon o zabrani disriminacije kao težak oblik diskriminacije kvalifikuje kažnjiva dela kod kojih je pretežna ili isključiva pobuda mržnja, odnosno netrpeljivost prema osobi zbog njenog ličnog svojstva.

Štaviše, nedvosmisleno rasistički napadi često se karakterišu kao vršnjačko nasilje, huliganski izgredi, uobičajene čarke među susedima, itd. Čak i Nacionalni savet Roma, kao telo koje bi moralo bezrezervno da zastupa interese svoje nacionalne zajednice, suzdržao se da jučerašnji događaj nazove pravim imenom, odlučujući se za neutralni pojam „vandalsko ponašanje“. Izbegavajući da ove napade imenujemo pravim imenom, izbegavamo da se suočimo sa suštinom samog problema. Zato još jednom ističemo važnost kodifikovanja zločina iz mržnje i uvođenje primerenih zakonskih kazni za krivična dela čiji je motiv mržnja prema nekoj manjinskoj grupi.

Istovremeno, pripadnici/e manjinskih zajednica su često, s pravom, nepoverljivi prema državi, odnosno njenim institucijama , a nesankcionisanje zločina iz mržnje ne doprinosi izgradnji poverenja i ne ohrabruje ih da ove zločine prijavljuju . Naročito je zabrinjavajuća indiferentnost društva koje je normalizovalo rasističke stereotipe i uvrede, od kojih mnoge nalaze svoje mesto u medijima, literaturi, školskim udžbenicima, itd. Zato je, pored usvajanja postojećih zakona i njihovog doslednog primenjivanja, važno raditi na promeni svesti ljudi i opredeljenju čitavog društva da se rasizam ni u jednom svom pojavnom obliku neće tolerisati.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Saopštenju se pridružuju Žene u crnom.

Protest KPD protiv izjave Poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Koalicija protiv diskriminacije osuđuje izjavu Nevene Petrušić, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je u dnevnom listu „DANAS“ od 07. marta obećala da protiv mitropolita SPC Amfilohija Radovića neće podneti tužbu čak i ako on ne bude postupio po njenoj ranije donetoj Preporuci. Ovakav stav Poverenice predstavlja ohrabrenje svim onima koji svakodnevno koriste govor mržnje i pravdaju nasilje protiv pripadnika različitih manjinskih grupa u Srbiji. Istovremeno, ovakvim izjavama obesmišljava se glavno oruđe koje Poverenica ima na raspolaganju – podnošenje tužbe zbog kršenja zabrane diskriminacije u slučajevima kada drugi mehanizmi zaštite ne daju rezultate.

Na osnovu obraćanja organizacije „Labris“, koja je članica Koalicije protiv diskriminacije, kao i 25 građana i građanki Srbije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je tek posle skoro 5 meseci nakon podnošenja pritužbe donela odluku u kojoj je sadržano mišljenje prema kome je mitropolit Amfilohije Radović koristio govor mržnje nazivajući učesnike Parade ponosa „smradom sodomskim koji je otrovao i zagadio Beograd“ i pravdajući nasilje na ulicama rečima da je „nasilje tih bezbožnih i nastranih ljudi izazvalo drugo nasilje“. Koalicija protiv diskriminacije smatra da je Poverenica pravilno kvalifikovala ove izjave kao govor mržnje i pozdravlja delove Preporuke kojima se zahteva da se mitropolit Amfilohije izvini pripadnicima LGBT zajednice i da se uzdrži od davanja sličnih izjava u budućnosti.

Koalicija međutim smatra potpuno neprihvatljivim da u slučaju govora mržnje na koji je reagovala najšira javnost i decidnog opravdanja nasilja nad pripadnicima LGBT populacije, Poverenica reaguje zahtevom da se žrtve ovog teškog oblika diskriminacije sastanu sa osobom koja očigledno nema ozbiljnu nameru da izmeni svoj stav, što je potvrđeno i dan nakon donošenja odluke Poverenice kada su mitropolit Amfilohije i koordinator Pravnog saveta Mitropolije Velibor Džomić rekli da se neće postupiti po preporuci Poverenice. U izjavi „Blicu“ mitropolit Amfilohije je ponovio da treba „voleti grešnike“, a „mrzeti zlo i greh“ aludirajući ponovo na homoseksualnost, za koju je rekao da je to „put koji vodi u propast“, „nastranost“ i „greška“.

Umesto da na ponovljeni govor mržnje mitropolita Amfilohija reaguje oštro i nedvosmileno, ukazujući na to da su njegove reči neprihvatljive, te da on time povređuje autoritet odluke koju je ona donela, Poverenica je svojom izjavom u listu Danas faktički obećala mitropolitu da neće biti tužen, čime mu je obezbedila svojevrstan „blagoslov“ da nastavi da koristi istu retoriku mržnje. Istovremeno, izjavom da će Mitropolit Amfilohije biti samo opomenut ukoliko ne postupi po Preporuci, ali da tužbe neće biti jer ona nema kapaciteta za podnošenje tužbe, Poverenica je samo ohrabrila sve druge koji preduzimaju akte diskriminacije i krše Zakon o zabrani diskriminacije.

Koalicija smatra posebno zabrinjavajućim deo izjave Poverenice Nevene Petrušić u kome se navodi da „u slučaju mitropolita Amfilohija Radovića nema mesta podnošenju tužbe“. Prema članu 13. Zakona o zabrani diskriminacije koji definiše teške oblike diskriminacije, govor mržnje mitropolita Radovića se po više osnova može kvalifikovati kao težak oblik diskriminacije. Govor mržnje mitropolita Radovića je učinjen je putem javnih glasila (čl. 13 stav 3), ponovljen je više puta i u dužem vremenskom periodu (član 13. stav 6), podstakao je na mržnju i netrpeljivost (član 13. stav 1) i značajno je doprineo nastanku teških posledica za diskriminisanog, druga lica i imovinu (član 13. stav 7). Zbog toga smatramo da upravo u ovom slučaju svakako ima mesta podnošenju tužbe.

Koalicija protiv diskriminacije poziva Poverenicu za zaštitu ravnopravnost da dosledno primenjuje Zakon o zabrani diskriminacije i da bez odlaganja započne sa ukazivanjem na posebno teške oblike diskriminacije, na šta je obavezuje i sam Zakon. Zahtevamo da Poverenica koristi sve mehanizme koje Zakon predviđa, a naročito podnošenje tužbe u posebno teškim slučajevima diskriminacije, jer tehnički razlozi i kapaciteti ne mogu biti opravdanje za nesprovođenje zakona. Koalicija protiv diskriminacije očekuje od Poverenice da ne insistira na tome da žrtve diskriminacije ili predstavnici organizacija koji pružaju podršku manjinskim grupama održavaju sastanke sa osobama koje pravdaju nasilje i koriste govor mržnje, naročito kad je očigledno da bi i tom prilikom oni koristili takav govor. Umesto toga, Poverenica bi trebalo da svojim jasnim i nedvosmislenim istupima u javnosti pruži podršku svim žrtvama diskriminacije u Srbiji i ohrabri ih da podnose pritužbe.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Politikantsko pravdanje govora mržnje

Koalicija protiv diskriminacije (KPD) najoštrije osuđuje protivljenje DSS i pojedinih službenika SPC primeni Zakona o zabrani diskriminacije u slučaju u kojem je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da se mitropolit Amfilohije Radović koristio zabranjenim govorom mržnje u vezi sa pripadnicima LGBT populacije. Umesto da pozdrave odluku Poverenice i time doprinesu izgradnji društva tolerancije i nenasilja, ovakva politikantska nastojanja imaju za cilj da dalje prodube nerazumevanje između građana Srbije, čime se samo doprinosi pojavi novih oblika diskrimantorne prakse prema pripadnicima LGBT populacije.

KPD ističe da bi Zakon o zabrani diskriminacije trebalo da se primenjuje jednako na sve one koji na teritoriji Republike Srbije preduzimaju akte diskriminacije, uključujući i one pojedince koji u javnosti šire ideje mržnje i nasilja prema pojedincima i grupama koji dele određeno lično svojstvo, i to bez obzira na to da li su oni kao prekršioci Zakona domaći državljani ili stranci.

KPD ističe da se oni koji koriste govor mržnje ne mogu sakrivati iza svoje slobode izražavanja političkih ili verskih uverenja, jer korišćenje sopstvenih sloboda ne bi trebalo da bude opravdanje za kršenje prava i sloboda drugih. Niko nije slobodan da promoviše mržnju, nasilje i diskriminaciju prema pojedincima i grupama koje dele određeno lično svojstvo, bez obzira da li se radi o crkvenim velikodostojnicima ili partijskim funkcionerima.
KPD poziva najviše predstavnike države da bez odlaganja politički osude one koji smatraju da Zakon o zabrani diskriminacije u ovom flagrantnom slučaju širenja govora mržnje ne bi trebalo primenjivati i na taj način upute nedvosmislenu poruku svima onima koji prava i sloboda pojedinaca i grupa na teritoriji Republike Srbije ne shvataju ozbiljno.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, NVO “PRAXIS”, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT i Regionalni centar za manjine.

Protest povodom izjava državnih funkcionera u prilogu „Prekobrojni građani“ u Dnevniku RTS-a 21.02.2011.

Nevladin sektor godinama skreće pažnju državi na potrebu hitnog rešavanja problema „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji. Do sada je izostala adekvatna pravna reakcija države na polju izmene postojećih zakona koji su se u pogledu ovog problema u praksi pokazali kao neprecizni, nepotpuni i neefikasni. Nadležni državni organi na taj način pokazuju da nisu spremni i sposobni da na sebe preuzmu obavezu obezbeđivanja vršenja i zaštite osnovnih, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda pojedinih kategorija stanovništva.

Na problem „pravno nevidljivih“ već drugu godinu zaredom ukazuje i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije, a na težinu položaja i socijalnu izopštenost ovih lica našu državu već godinama upozoravaju i druge međunarodne organizacije, pre svega tela UN-a, Saveta Evrope i OEBS-a. U drugoj deceniji XXI veka, Srbija je i dalje evropska država u kojoj se hiljade najsiromašnijih ljudi, uglavnom Roma, nalaze izvan pravnog sistema zemlje kojoj pripadaju.

Iz priloga RTS-a vidljivo je da nadležni državni funkcioneri insistiraju na stavu da postojeći pravni okvir nije prepreka za upis „pravno nevidljivih“ lica u matične knjige rođenih, čime se ignoriše stav velikog broja nevladinih i stručnih organizacija koje ukazuju na činjenicu da „pravno nevidljiva“ lica ne mogu da zadovolje propisane uslove za upis u ove knjige, te da odbijanje izmene postojećih zakona koji se odnose na ovo pitanje, predstavlja akt Ustavom zabranjene posredne diskriminacije „pravno nevidljivih“ lica.

Samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je na prvom mestu nadležno za rešavanje problema „pravno nevidljivih“ lica, već godinama uporno negira da problem u praksi postoji, kao i da je ovaj problem sistemskog karaktera, svodeći ga na nivo pukog incidenta. U skladu sa ovim stavom, Ministar Marković takođe uporno odbija moguće zakonsko rešenje ovog problema koje mu je pre nekoliko godina ponuđeno od strane nevladinog sektora, odbija dijalog na ovu temu sa nevladinim sektorom, i odbija da ponudi drugo, alternativno sistemsko rešenje problema koje bi na jednostavan i efikasan način omogućilo „pravno nevidljivim“ licima da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih.

Pozivamo državne institucije da konačno prestanu sa osporavanjem činjenice da problem „pravno nevidljivih“  lica u Srbiji postoji i zahtevamo od nadležnih državnih organa, pre svega Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije da bez odlaganja pristupe zakonskom regulisanju postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih ove kategorije lica, kao i punom ostvarenju i zaštiti ostalih njihovih prava i sloboda.

Transkript priloga (PDF)

Koaliciju protiv diskriminacije čine: NVO “PRAXIS”, Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT i Regionalni centar za manjine.

Zloupotreba potpisa organizacija KPD i partnerskih organizacija

Organizacije članice Koalicije protiv diskriminacije i partnerske organizacije zahtevaju od autora sajta www.ostavkaciplic.com da bez odlaganja izbriše dole potpisane organizacije sa spiska organizacija koje traže ostavku ministra Čiplića. Ovaj sajt, koji je aktiviran prošle nedelje, svojim sadržajem nedvosmisleno sugeriše da je zahtev za ostavkom ministra Čiplića izraz podrške doskorašnjem pomoćniku ministra, Petru Antiću. U tom kontekstu, bez konsultacije sa nama, naše organizacije su i potpisane.

Naglašavamo da naš zahtev za brisanjem potpisa podrške ne sme da se tumači u smislu podrške ministru Čipliću, već predstavlja našu opredeljenost da saradnju i zajedničke inicijative sa drugim organizacijama zasnivamo na odnosima poverenja, poštovanja i doslednosti u delovanju.

Naime, naše organizacije su u martu 2010. uputile zahtev za ostavkom Čiplića zbog “nedopustivog odnosa prema organizacijama civilnog društva, opstrukcije i nepoznavanja zakona za čiju primenu je nadležno ministarstvo na čijem je čelu, elementarnog nepoznavanja i nerazumevanja ljudskih prava, odnosno zbog nepreuzimanja odgovornosti za omalovažavajuće postupanje i opstrukciju rada državnog sekretara Marka Karadžića”. Nažalost, Petar Antić tada, kao pomoćnik ministra, nije pokazao spremnost da podrži ovaj zahtev, pa čak ni da se javno oglasi u vezi sa njim, niti da se kolegijalno solidariše sa Markom Karadžićem koji je ukazivao na propuste u radu ministra Čiplića.

Preuzimanje potpisa organizacija, istrgnuto iz konteksta, i bez prethodne konsultacije sa njima, smatramo neprimerenom i neobičnom praksom zloupotrebe i svojatanja drugih inicijativa. S obzirom na veliku uznemirenost i nepoverenje koje je ovakav čin izazvao među organizacijama civilnog društva, mislimo da je dužnost autora sajta da obaveštenje o svojoj online inicijativi uputi svim organizacijama čije je potpise preuzeo, kako bi im omogućio da se odrede prema ovom pitanju. Pored toga, s obzirom na napore koje svi zajedno ulažemo u izgradnji poverenja među organizacijama civilnog društva, trebalo bi da posetiocima/teljkama ovog sajta bude omogućeno da se informišu o ovom “nesporazumu” i razloge zbog kojih tražimo da se potpisi naših organizacija povuku sa objavljene liste organizacija.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.