Koalicija protiv diskriminacije predstavila Izveštaj za 2011. godinu.
U petak 4. maja u Medija centru, Koalicija protiv diskriminacije, predstavila je svoju novu publikaciju, izveštaj za 2011. godinu “Diskriminacija u Srbiji 2011″.
Arhiva kategorije 'Uncategorized'
Dodeljene godišnje nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2011. godinu
Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je “Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2011. godine, dostavili pojedinci i organizacije. Članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
“Nagrade za borbu protiv diskriminacije”, dodeljuju se za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u Srbiji svake godine od 2008. godine i to u pet kategorija:
- Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
- Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna udruženja)
- Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
- Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi)
- Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce, političari/ke)
Ove godine dobitnici “Nagrade za borbu protiv diskriminacije” za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2011. godini su:
- Javna vlast – Dragana Todorovic, Zavod za ravnopravnost polova Vojvodine
- Organizacije civilnog društva – Grupa Spomenik – Radna grupa “Četiri lica Omarske”
- Mediji – Snežana Čongradin, novinarka dnevnog lista „Danas“
- Biznis sektor – Medijski arhiv Ebart
- Javne ličnosti – Stevan Filipović – filmski reditelj, autor filma „Šišanje“
55 zahteva NVO (organizacija-članica Koalicije za pristup pravdi i Koalicije protiv diskriminacije) novim vlastima Srbije
OSNOVNI ZAHTEVI CIVILNOG DRUŠTVA ODNOSE SE NA POTREBU DEMOKRATSKOG KONSTITUISANJA POLITIČKE ZAJEDNICE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NA POTREBU DONOŠENJA NOVOG USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, KAO I NA POTREBU REFORME PRAVOSUĐA.
* Novelirati tekst Ustava u delu koji se odnosi na ljudska prava i to tako da se:
1. Opšta antidiskriminaciona klauzula proširi eksplicitnim upućivanjem na ona lična svojstva koja pominje i Zakon o zabrani diskriminacije;
2. U tekst Ustava vrati klauzula o zabrani uskraćivanja prava i sloboda pod izgovorom da nisu upisane u katalog ljudskih prava;
3. Garancija prava na fer suđenje izmesti iz grupe krivičnopravnih garancija i time obezbedi njena neposredna primena i u građanskopravnim i drugim postupcima;
4. U katalog ljudskih prava eksplicitno unesu garancije prava na privatnost i zabrane dužničkog ropstva;
5. Garancija prava na pružanje pravne pomoći eksplicitno veže za najširi krug pružaoca (NVO, sindikati, profesionalna udruženja, pravne klinike i sl.);
6. Garancija prava na brak oslobodi elementa koji upućuje na heteroseksualnu zajednicu;
7. Garancija prava na prekid trudnoće veže eksplicitno i isključivo za ženu;
8. Izmeniti tekst Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju javne vlasti, i to tako da se obezbede mehanizmi koji bi garantovali asimetričnu regionalizaciju i pravo svih građana na udruživanje udružuju od dole, što uključuje i postepeno preuzimanje nadležnosti u skladu sa potrebama i kapacitetima;
9. Bez odlaganja izraditi i usvojiti strategiju decentralizacije i regionalizacije Srbije;
10. Otvoriti javnu debatu o ustavnopravnom položaju AP Vojvodine;
11. Otvoriti proces institucionalizacije Inicijative REKOM;
12. Izmeniti Zakon o pravima civilnih invalida rata, kako bi se status civilnih žrtava rata priznao i državljanima Srbije- žrtvama kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije tokom devedesetih na teritoriji Srbije, svim porodicama nestalih, kao i žrtvama silovanja, a u cilju obezbeđivanja dostojanstvene i sistemske podrške svim žrtvama.
13. Osnovati Fond za žrtve ratnih zločina, za koje su odgovorni pravosnažno osuđeni pripadnici srpskih snaga.
14. Usvojiti zakon o ispitivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti pripadnika svih snaga bezbednosti Republike Srbije -VJ, VBA, VOA, BIA i MUP.
15. Izmeniti, a potom početi sa efektivnom primenom Zakona o odgovornosti za kršenja ljudskih prava (Zakon o lustraciji), koji je usvojen 2003. godine.
16. Utvrditi odgovornost svih pomagača višegodišnjeg skrivanja Haških optuženika.
17. Usvojiti zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta pravno nevidljivih lica, odnosno dopuniti Zakon o vanparničnom postupku u cilju omogućavanja upisa pravno nevidljivih lica u matične knjige;
18. Usvojiti zakon o ograničenju i zaštiti pojedinih prava i sloboda, čime bi se građanke i građani zaštitili od lišavanja poslovne sposobnosti i na taj način adekvatno rešiti otvorena pitanja lišenja poslovne sposobnosti;
19. Usvojiti zakon o upotrebi znakovnog jezika za osobe sa oštećenjem sluha;
20. Usvojiti zakon o korišćenju psa-vodiča za osobe sa oštećenjem vida;
21. Usvojiti zakon o registrovanim istopolnim zajednicama;
22. Usvojiti zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualnosti;
23. Usvojiti jedinstveni zakon o sprečavanju porodičnog nasilja;
24. Usvojiti zakon o sprečavanju prisilnih evikcija;
25. Usvojiti zakon o pravnoj pomoći koji će prepoznati i nevladine organizacije kao jednake pružaoce besplatne pravne pomoći
26. Izmeniti Zakon o autorskom i srodnim pravima u cilju obezbeđivanja korišćenja literature u elektronskom obliku za osobe sa oštećenjem vida.
* Izmeniti i dopuniti Krivični zakonik tako da se:
27. Obezbedi strožije kažnjavanje za zločine mržnje;
28. Otklone diskriminacione odredbe Zakonika, posebno u vezi sa seksualnim deliktima;
29. Dekriminalizuju svi oblici uvrede i klevete;
30. Ukinu neopravdana ograničenja javne reči, posebno u vezi sa sudskim postupcima;
31. Ukinuti odredbe Zakona o parničnom postupku koje uvode ograničavanje javne reči;
32. Ukinuti odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku koje nameću obavezu građanima da ih pred sudom zastupaju isključivo advokati;
33. Izmeniti Zakon o arhivskoj građi po kome su institucije obavezne da građu koju su skupljale i čuvale predaju javnim arhivama tek nakon 30 godina;
* U sferi medijske regulative:
34. Izmeniti Zakon o kontroli državne pomoći kako bi se prepoznala specifičnost medijske sfere i onemogućila nelojalna konkurencija na medijskom tržištu;
35. Obezbediti izlazak države iz vlasništva nad medijima na svim nivoima, a u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine;
36. Uskladiti sve zakone koji u celini ili pojedinim odredbama uređuju oblast javnog informisanja (medijska legislativa, zakoni o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, o lokalnoj sampoupravi i glavnom gradu)!
37. Izmeniti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u cilju regulisanja odgovornosti osnivača za nezavisnu uređivačku politiku i sprečavanja monopolizacije manjinskih medija od strane nacionalnih saveta!
38. Usvojiti zakon kojim će se regulisati medijska koncentracija i javnost vlasništva nad medijima u skladu sa pravilima EU;
39. Obezbediti ravnopravan tretman Javnog RTV servisa Vojvodine u odnosu na favorizovani Javni RTV servis Srbije (pretplata da ide direktno RTV-u, rešiti problem u NATO bombardovanju srušene zgrade RTV-a…);
40. Uvesti program medijske pismenosti u proces obrazovanja;
* U oblasti obezbeđivanja prava pripadnika LGBTIQ grupa:
41. Obezbediti da se svi slučajevi nasilja prema LGBTIQ osobama procesuiraju u najkraćem roku, tj. pronaći i kazniti počinioce ovih krivičnih dela, kao i one koji prete aktivistkinjama i aktivistima za LGBTIQ prava bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju;
42. Prilikom procesuiranja slučajeva nasilja nad LGBTIQ osobama, kvalifikovati ova krivična dela kao zločine iz mržnje;
43. Razvijati programe edukacije s ciljem senzibilisanja zaposlenih u državnim institucijama za pitanja seksualne orijentacije i LGBTIQ ljudskih prava, a pre svega zaposlenih u institucijama sudstva, tužilaštva, policije i zdravstva;
44. Imenovati kontakt-osobu koja će se baviti pitanjem zločina mržnje pri Ministarstvu unutrašnjih poslova;
* U oblasti obezbeđivanja prava osoba sa hendikepom:
45. Obezbediti doslednu primenu postojećeg antidiskriminacionog zakonodavstva, a posebno praktično rešiti pitanje dostupnosti za osobe sa hendikepom, odnosno pitanje diskriminacije u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina (član 17. Zakona o zabrani diskriminacije);
46. Bez odlaganja učiniti dostupnim javne usluge, objekte i površine u sedištima organa javne vlasti, kao i institucija obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta i turizma;
* U oblasti brige o razvoju dece i mladih:
47. Uskladiti sadržaj udžbenika iz istorije za VIII razred osnovne skole i IV razred gimnazija i srednjih stručnih skola, sa činjenicama o zločinima počinjenim na teritoriji bivše SFRJ, utvrđenim pred međunarodnim sudovima.
48. Uspostavljanjem institucionalnog okvira omogućiti razmenu mladih iz zemlje sa mladima iz zemalja nastalih na području bivse Jugoslavije, a u cilju uspostavljanja veza izmedju novih generacija, sa jakom edukativnom komponentom suocavanja sa prosloscu (po modelu Francusko-Nemacke kancelarije za mlade)
49. Kroz obrazovni sistem i Ministarstvo za omladinu ponuditi mehanizme koji doprinose punoj integraciji mladih sa juga Srbije putem uključivanja u obrazovni sistem, priznavanja diploma sa Kosova i kreiranja posebnih programa profesionalnog usavršavanja kroz programe stažiranja u državnim institucijama.
50. U izjavama predstavnika vlasti prestati sa ignorisanjem uloge (države) Srbije u ratovima 90-tih godina;
51. Istražiti ubistva i napade na novinare, a naročito slučajeve Vujasinović, Ćuruvija, Pantić, Anastasijević;
52. Ratifikovati preostale konvencije Saveta Evrope koje se odnose na ljudska prava;
53. Bez odlaganja konstituisati drugostepeni organ za kontrolu rada zakonitosti policije i učiniti ga stvarno nezavisnim;
54. Rasvetliti slučaj “Topčider” i druga nerazjašnjena ubistva vojnika;
55. Pronaći i kazniti napadače na male verske zajednice, uz konstantnu javnu osudu ovakvih napada.
Tri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije
U petak 4. maja 2012. godine u Medija centru predstavljena su tri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije.
Centar za unapređivanje pravnih studija i ostale organizacije-članice Koalicije protiv diskriminacije, uz konsultantsku pomoć pravnih stručnjaka AIRE centra iz Londona, izradile su tri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije i to:
- Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda
- Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama
- Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma
Saopstenje povodom rasistickog nasilja u Resniku
Organizacije za ljudska prava najoštrije osuđuju rasističke proteste u Resniku koji su izbili 7. aprila 2012. usled najavljenog preseljenja Roma/kinja iz neformalnog naselja Belvil. Istovremeno, koristimo priliku da ukažemo na ozbiljnost ovog problema, kao i da onima koji su odgovorni za njegovo produbljivanje poručimo da moraju da preuzmu odgovornost za populističke izjave koje ohrabruju rasističko nasilje. Rasizam u značajnoj meri ohrabruju populističke izjave političara koji na antiromskom sentimentu sakupljaju jeftine političke poene.
U tom smislu, iako je javno osudio napade na policiju koja obezbeđuje postavljanje kontejnera, gradonačelnik Beograda poslednja dva meseca ne propušta priliku da javno stigmatizira pripadnike/ce romske nacionalnosti upravo u kontekstu njihovog prava da ostvare pravo na adekvatan smeštaj i budu zaštićeni od prinudnih iseljenja. Podsećamo da je Dragan Đilas u odgovoru gradonačelniku belgijskog grada Larnea, zajedljivo i bahato, ponudio da deportuje beogradske Rome/kinje, stanovnike/ce neformalnih naselja, za ostvarenje čijih prava se pomenuti gradonačelnik založio. Na taj način, Dragan Đilas poslao je nedvosmislenu poruku da Romi/kinje nisu dobrodošli niti ih smatra ravnopravnim građanima Beograda i Srbije. Represivne mere i pozivanje na primenu zakona ne mogu da daju očekivane rezultate ako ih istovremeno prate dvosmislene poruke političara koji demagoškim porukama obezbeđuju naklonost birača.
Istovremeno, ističemo da se rasisitički napadi retko procesuiraju, odnosno da se mržnja kao motiv počinioca retko uzima u obzir, a kazne koje se tom prilikom izriču su uslovne ili ispod zakonskog minimuma. Ovo možemo da ilustrujemo izuzetno zabrinjavajućom činjenicom da su šestorica vinovnika višednevnog rasističkog nasilja u selu Jabuka 2010. godine osuđeni na uslovne kazne.
Ovom prilikom ponavljamo da kontejneri nisu adekvatno rešenje, ne samo zato što ne mogu da obezbede osnovne materijalne uslove za život dostojanstven čoveka, već i zato što segregirana kontejnerska naselja ne doprinose suštinskoj integraciji Roma/kinja i ne promovišu interkulturalnost i suživot različitih etničkih grupa.
Zahtevamo da se počinioci ovog nasilja procesuiraju i da predstavnici vlasti nedvosmisleno osude ovakvo ponašanje. Istovremeno, od onih koji mesecima šire rasističke poruke tražimo da preuzmu odgovornost za posledice svojih izjava.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
Saopštenju se pridružuju i:
Inicijativa mladih za ljudska – YIHR
Fond za humanitarno pravo – FHP
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Žene u crnom – ŽUC
Centar za prava Romkinja – Niš
Centar za prava manjina
