Stop diskriminaciji!

Osuda prinudnog iseljenja i privođenja branitelja ljudskih prava

Uprkos najoštrijoj osudi  najavljenog iseljenja i preduzetim svim raspoloživim pravnim radnjama, kao i međunarodnoj akciji solidarnosti sa Mevljudom Kurteši i njenom  porodicom, ona i njenih šestoro maloletne dece su 25. oktobra 2011. prinudno iseljeni iz stana u Lješkoj 4 na Banovom Brdu u Beogradu. Ovo je još jedno u nizu nezakonitih prinudnih iseljenja na teritoriji Beograda koje je Mevljude i njenu decu, interno raseljene osobe sa Kosova, učinilo beskućnicima i uskratilo im mogućnost dostojanstvenog života.  Iseljenje su pratili rasistički komentari komšija koji su kulminirali neskrivenom radošću kada je Mevljude izbačena na ulicu.

Podsećamo, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište koja je prethodno, 2006. godine, ustupila stan na korišćenje Mevljude, a sada zahtevala iseljenje, nije ponudila alternativni smeštaj, niti razlog zbog koga se iseljenje vrši. Opština Čukarica je odbila pismene zahteve više nevladinih organizacija da se postupak iseljenja obustavi kao protivan međunarodnim standardima na koje se naša država obavezala ratifikovanjem Međunarodnog pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima i Međunarodnoj konvenciji  o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, a koji se odnose na postupak prinudnog iseljenja i obezbeđivanja alternativnog smeštaja.

S obzirom da odbijamo da budemo saučesnici/e u ovom nehumanom i protivzakonitom  iseljenju Mevljude i njene dece, odlučili smo se da svojim prisustvom podržimo njenu odluku da pokuša da ostane u stanu u kome živi. Tom prilikom su dvojica aktivista Regionalnog centra za manjine, koji nisu želeli da se pomere od ulaza u Mevljudin stan, privedeni u policijsku stanicu Čukarica gde su saslušani u prisustvu pravnog zastupnika iz YUCOM-a. Protiv njih je podneta krivična prijava za krivično delo „ometanje pravde“ na osnovu člana 336 b KZ Srbije. Smatramo da je ovo svojevrstan oblik pritiska koji se vrši na branitelje/ke ljudskih prava, sa namerom da se zastraše i odustanu od dosledne i bezrezervne borbe za puno poštovanje ljudskih prava.

Od nadležnih gradskih institucija zahtevamo da se Mevljude, koja je privremeno našla utočište u kartonskoj baraci kod majke u neformalnom romskom naselju Belvil, neodložno obezbedi adekvatan alternativan smeštaj. Istovremeno, poručujemo državnim institucijama koje žele da kriminalizuju solidarnost i odvrate nas od ovakvog angažovanja, da ćemo i dalje beskompromisno braniti ljudska prava i biti uz one čija su prava povređena, koji su siromašni i obespravljeni.

Žene u crnom

Komitet pravnika za ljudska prava –YUCOM

Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR

PRAXIS

Centar za prava manjina

Regionalni centar za manjine

Osnovni sud u Novom Sadu utvrdio da je Grad Novi Sad diskriminatorski postupao prema licima romske nacionalnosti u postupcima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih

Osnovni sud u Novom Sadu utvrdio je da je Grad Novi Sad – Gradska uprava za
opšte poslove (u daljem tekstu tuženi) diskriminatorski postupao prema licima
romske nacionalnosti u postupcima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji
se vode pred tim organom i obavezao tuženog da u celosti objavi presudu u
dnevnom listu „Politika“.
Praxis je u oktobru 2010. godine podneo tužbu protiv Grada Novog Sada kojom je
traženo da se utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao prema troje „pravno
nevidljivih“ Roma. Tuženi je u postupcima naknadnog upisa otvoreno iznosio
diskriminatorske stavove o pripadnicima romske nacinalne manjine. Odbacio je
zahteve za naknadni upis s pozivanjem na „trenutnu situaciju u Novom Sadu, sa sve
većim prilivom lica romske nacionalnosti koji za sebe i svoju decu tvrde da su rođeni
u Novom Sadu“, ističući istovremeno i bojazan da će „brzopleto, neozbiljno i
neoprezno“ postupanje po njihovim zahtevima izazvati „masovnu pojavu sličnih
zahteva lica romske nacionalnosti“.
Osnovni sud u Novom Sadu je doneo presudu 12.09.2011. godine, kojom je utvrdio
da se „tuženi rukovodio ličnim svojstvima podnosilaca zahteva, neopravdano
praveći razliku u odnosu na ova lica, zasnovanu na njihovoj nacionalnoj pripadnosti,
čime je povredio odredbe člana 4, 15 i 24 Zakona o zabrani diskriminacije, te ih stavio
u nepovoljniji položaj u odnosu na druge podnosioce zahteva koji nisu romske
nacionalnosti, čime je učinio akt neposredne diskriminacije.”

Da javne rasprave budu stvarno JAVNE! Zakon je NAŠ!

Zahtev KPD za puno poštovanje ljudskih prava i jednakosti u Srbiji

Koalicija protiv diskriminacije zahteva od svih državnih organa i nezavisnih institucija da preduzmu sve zakonske mere protiv onih koji pribegavaju nasilju i vrše diskriminaciju građana. Istovremeno, smatramo da državni organi koji svojim aktima ili nepreduzimanjem potrebnih mera dovode u opasnost građane Srbije, moraju snositi punu odgovornost za svoje postupke. Kažnjivost i odgovornost moraju postati pravilo a ne izuzetak u zemlji.

Posle promena 5. oktobra 2000. godine, došlo je do unapređivanja zakonodavnog okvira i ratifikacije brojnih međunarodnih konvencija koje se tiču ljudskih prava. Do određenog unapređenja stanja došlo je i u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Međutim, nakon usvajanja Ustava Srbije iz 2006. godine, a posebno u poslednje tri godine, ovaj trend u vezi sa poštovanjem i zaštitom ljudskih prava je usporen,  što se videlo i prilikom pokušaja opstrukcije usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine i zabrane Parade ponosa iste godine. Ubistvo Brisa Tatona je predstavljalo samo kulminaciju nasilja „privatnih“ lica, a policija i pravosuđe u ovom slučaju nisu učinili ništa da bi ovo nasilje sprečili. Građani zbog toga veruju da su različite grupe nasilnika (huligani na fudbalskim utakmicama, politički ekstremisti iz fašističkih, nacističkih i sličnih grupa), jači od države. Ustavni sud Srbije je čak propustio priliku da zabrani rad nekih od ovih grupa.

Poslednji čin nasilja u kome je ranjena nožem građanka Srbije, usledili su posle izričite zabrane Parade ponosa 2011, akta najbrutalnijeg  gaženja ljudska prava, koji je pravdan opasnostima od izbijanja incidenata po modelu Severnoafričkog scenarija. Međutim isti kriterijum izbegavanja incidenata nije bio prihvaćen od ministra policije i pre nekoliko dana, kad se govorilo o tome da je trebalo sprečiti povređivanje maloletnika u Jagodini prilikom obrušavanja reklamnih panoa koje je izazvao helikopter protivterorističkih jedinica policije. Dan pre tog događaja, u nedelju 13. novembra, u istom gradu grubo su kršena prava dece i njihovih roditelja na taj način što su najviši predstavnici lokalne zajednice zahtevali od njih da prisustvuju dolasku Patrijarha SPC.

Koalicija protiv diskriminacije smatra da su brojni incidenti do kojih je došlo u protekle 3 godine, ignorantski stav predstavnika vlasti i blaga ili nikakva reakcija nezavisnih institucija prema njima, pokazali da je poštovanje osnovnih ljudskih prava, a naročito pripadnika manjinskih grupa, na bitno lošijem nivou nego pre nekoliko godina. Punu odgovornost za to snose predstavnici vlasti u Srbiji, čija je obaveza obezbeđivanja poštovanja i zaštite ljudskih prava definisana Ustavom zemlje i brojnim međunarodnim dokumentima.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

“Labris” traži da se napadač najoštrije kazni

Organizacija za lezbijska i ljudska prava “Labris” osudila je danas napad na devojku koja je nosila majicu sa LGBT simbolima u centru Beograda, zatraživši da se napadač kazni u skladu sa zakonom.

“Labris” traži od nadležnih organa da se počinilac napada najoštrije kazni, bez obzira na to što je maloletan, i apeluj ena na političare i državne institucije da krenu u odlučniju borbu protiv nasilja.
Napad na devojku dogodio se juče ujutru u 4.30 minuta u centru grada, u Ulici Carice Milice. Devojka je primljena u Urgentni centar sa povredama šake, a kako prenose mediji, njeno stanje je stabilno, i moguće je da će imati i hirušku intervenciju.

 
Reagujući na taj napad, šef odborničke grupe LDP u Skupštini grada Dejan Randjić je izjavio da su napadi na tu populaciju posledica nemoći države da zaštiti one čija su prava ugrožena i suprotstavi se onima koji propagiraju mržnju, netoleranciju i nasilje.
“Napad na devojku i uvredljivi i preteći grafiti ispisani na prostorijama Kulturnog centra REX su direktna posledica i cena otkazivanja ‘Parade ponosa’ i nespremnosti države da se suprotstavi onima koji propagiraju nasilje”, navedeno je u saopštenju LDP-a.
Odgovornost za nasilje nad LGBT populacijom treba da preduzmu političari i predstavnici vlasti koji su pozivali na otkazivanje Parade, a da pritom nisu napravili nedvosmislenu razliku izmedju nasilnika i njihovih potencijalnih žrtava, sa kojima su hteli da se razračunaju tog dana, rekao je Randjić.
Prema njegovom mišljenu, zabrinjavajuće je to što je devojku u centru grada napao maloletnik i to zahteva reakciju i rad čitavog društva sa najmlađima, kako bi oni ubuduće imali razvijenu svest i razumevanje prema različitostima.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, objašnjavajući da je napadač uhapšen, ali da nije zadržan u pritvoru jer je maloletan, poručio da će država najoštrije kažnjavati sve koji primenjuju nasilje prema bilo kom pripadniku manjinske grupe u Srbiji.
“To što sam zabranio održavanje ‘Parade ponosa’ ne znači da je otpočela sezona linča na LGBT populaciju, naprotiv, najoštrije ćemno kažnjavati sve koji primenjuju nasilje prema bilo kom pripadniku manjinske grupe”, izjavio je juče Dačić.