Stop diskriminaciji!

Evropa od Tadića traži da napiše zašto nema Parade – Branislava Gigović, Blic, 5.10.2011.

Predsednik Srbije Boris Tadić moraće pismenim putem da objasni Savetu Evrope zašto je u nedelju 2. oktobra zabranjena Parada ponosa u Beogradu. To je zatražio generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, upitavši Tadića koje je mere Srbija uopšte preduzela kako bi parada bila održana.

Samo dan nakon zabrane svih, pa i okupljanja učesnika Parade ponosa, sekretar Jagland je predsedniku Tadiću uputio pismo, u koje je „Blic“ imao uvid. U tom pismu Jagland traži informacije o razlozima koji su doveli do zabrane. Od predsednika Tadića zatraženo je i da saopšti koje su mere vlasti preduzele za garanciju slobode okupljanja i udruživanja svih grupa u budućnosti.
Dalje u pismu stoji da Savet Evrope smatra da je Srbija veoma važna članica tog tela, ali i da se naša zemlja potpisivanjem Konvencije o ljudskim pravima obavezala da zaštiti i osigura svakom građaninu ostvarivanje prava i slobode.

- U okviru Konvencije se garantuje i pravo na udruživanje – stoji u pismu.

Pravna klinika iz radnog prava

Obaveštavamo Vas da će Pravna klinika iz radnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta Union, otpočeti sa radom 6. oktobra.

Klinika će se baviti pružanjem besplatne pravne pomoći u slučajevima diskriminacije i zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.

Molimo Vas da ovo obaveštenje postavite na Vašu internet prezentaciju, kao i da u budućnosti ovu informaciju imate u vidu ukoliko nekom licu bude potrebna pravna pomoć u vezi sa navedenim oblastima.
Osoba za kontakt i sva dalja obavestenja je dr Mario Reljanović, e-mail adresa: mario.reljanovic@pravnifakultet.rs.
Zahvaljujemo na saradnji!

Parada ponosa

Na konferenciji za novinare održanoj u Media Centru, 26. avgusta 2011. godine, članovi organizacionog odbora Parade ponosa, obavestili su javnost da će se Parada održati u nedelju, 2. oktobra 2011. godine. Ruta i vreme početka parade biće objavljeni naknadno. Detaljnije informacije u vezi sa održavanjem Parade ponosa i programom možete pronaći na sajtu www.parada.rs.

Izveštaj Poverenice

Na zahtev NVO “PRAXIS”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je dostavila dokumente sa informacijama o svim pritužbama podnetim Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, kod kojih je kao osnov diskriminacije navedena etička ili nacionalna pripadnost.

Celokupan dokument (8MB)

Podeljeno:

1 2 3 4 5 6 7

Presuda u korist Živote Milanovića postala konačna

Evropski sud za ljudska prava odbio je žalbu Republike Srbije na presudu u slučaju Živote Milanovića. Presuda u korist Milanovića time je postala prva konačna presuda suda u Strazburu, po kojoj se Srbija smatra odgovornom za kršenje odredbe o zabrani diskriminacije Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Evropski sud za ljudska prava je 14.12.2010. godine presudio u slučaju Milanovića protiv Republike Srbije, po predstavci koju je Inicijativa mladih za ljudska prava podnela 2.10.2007. godine. Prema presudi, državni organi Republike Srbije prekršili su član 3. i član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji nalažu da niko ne sme biti podvrgnut mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, te da se uživanje prava i sloboda predviđenih Konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Života Milanović iz Jagodine, član Hindu Vajšnavske verske zajednice, od 2001. do 2007. godine pet puta je napadan zbog svog religijskog opredeljenja. Napadači su ga prebijali rukama i nogama, bezbol palicama, ubadali nožem u ruke, noge, stomak i grudi. Juna 2006. godine Životi je nožem urezan krst na glavi. Inicijativa je podnela tri krivične prijave Okružnom tužilaštvu u Jagodini, prvu u martu 2006, a poslednju u junu 2007, obraćala se predsedniku Srbije, ministrima pravde i unutrašnjih poslova i Generalnom inspektoratu, ali su se napadi i dalje nastavljali.

Kako je to ustanovljeno praksom Suda, prilikom istrage nasilnih incidenata, državne vlasti imaju dodatnu dužnost da preduzmu sve razložne korake za utvrđivanje da li su etnička mržnja ili predrasude igrali ulogu u tome. Dužnost da se istraži moguća veza između ovakvih stavova i nasilnog čina je jedan aspekt procesnih obaveza države.