Put u svoje telo
Danas, 15.12.2009
Strana: 14
Autorka: JELENA ĆIRIĆ
Sto četrdeset osoba u Srbiji promenilo je pol zbog poremećaja rodnog identiteta
Vanja: Ja sam se zaljubljivao u drugarice , iako su se prema meni odnosile kao prema osobi ženskog
pola. Marija: To je bio šok za okolinu jer oni nisu videli ono što se dešava u meni
Jelena Ćirić
„Ja sam se uvek ponašao kao dečak i nikada nisam bio žena . Kao dete uvek sam se zaljubljivao u
devojčice. Zbog neuskla enosti sam bio veoma agresivan, a čak sam išao u ekstreme, pa sam bio
skins“
Ovako priča Vanja M. On je rođen kao žena, ali je kasnije promenio pol. Otprilike tri osobe me u
100.000 ljudi u svetu se rodi sa poremećajem rodnog identiteta . Proces promene pola u Srbiji je
prošlo oko 140 osoba za 20 godina, kada je i urađena prva operacija.
Transeksualnost je jedan od teško shvatljivih , ali prisutnih poremećaja, kada se osoba rodi sa jednim
polnim odre enjem, a duševni sadržaj i mozak idu u suprotnom smeru . Tačan razlog ovog problema
još nije ustanovljen, ali se zna da u toku razvitka fetusa dolazi do „pripreme terena“ . Tada počinje
proces žensko-muške diferencijacije što se odražava i na determinisanje pola deteta nakon rođenja .
- Hromozomi, odnosno genetske forme ne determinišu razvoj deteta u kontinuitetu , taj proces je
stepeničast i u fazama. Zbog raznih uslova u materici, taj razvoj se ne odvija uvek baš kako bismo
očekivali. Još uvek se ne zna precizno zašto dolazi do toga. To je izvesna greška prirode i još se ne
zna koja – kaže seksolog dr Zoran Rakić.
On je jedan od retkih lekara u Srbiji koji se više od 20 godina bavi temom transeksualizma . U klinici
Polimedika Rakić radi sa osobama koje žive sa ovim poremećajem i pomaže im da lakše i bezbolnije
pro u kroz tranziciju, odnosno promenu pola.
Transeksualne osobe su predodre ene da ne prime vaspitanje koje im okolina nameće i ti ljudi se
ne mogu uskladiti sa svojim telom , jer ono nije rodno prihvatljivo. Tada se dešava da se osoba rodi u
jednom polu, a da oseća suprotnu rodnu pripadnost. Marija Pešić je jedna od žena koja je prošla
put tranzicije iz muškog tela , u kom je ro ena, u žensko. Ona je operacijom uskladila telo svom
duševnom ustrojstvu.
- Od svoje pete godine sam osetila razliku. Nije mi bilo jasno šta se zbiva sa mnom , jer iz mog ugla
ja nisam imala problem. To me je sve više stiskalo i glumila sam kako bih se uklopila u društvo .
Gledala sam kako se ponašaju dečaci, igraju, a u stvari sam patila za stvarima koje su mi bile
nedostupne. Pokušaj da se to potisne uglavnom ne urodi plodom , jer je to stanje uma koje vlada,
jače od osećaja že i ili gladi , kao da je reč o tempiranoj bombi za koju se ne zna kad će da
eksplodira. Kada sam bila u osnovnoj školi razmišljala sam da li me je možda spopao duh neke žene ,
ili čak da li sam luda – podseća se Marija osnovne škole, kada nije ni znala da transeksualnost
postoji.
Prema rečima doktora Zoran Rakića, poremećaj rodnog identiteta se detektuje od detinjstva.
Najbitniji je subjektivan doživljaj deteta .
- To je takozvano jezgro rodnog identiteta koje mi ne možemo dokazati na objektivan način . Ta
osoba je jedina koja to stvarno oseća, a mi im možemo verovati i pratiti ih kroz život , te videti da li
je njihov način života muški ili ženski – kaže Rakić navodeći primer devojčice koja je u osnovnoj školi
imala jedinicu iz srpskog jezika jer se predstavljala u muškom rodu . U tom periodu života niko nije
mogao ni sanjati da je reč o poremećaju, ali ubrzo su učitelji i roditelji shvatili da to nije slučajno .
Vanja koji je promenu, ili kako se još naziva – rekonstrukciju pola, izvršio pre dve godine, kaže da su
roditelji reagovali na njegovo ponašanje , kada je bio povučena devojčica, tako što su ga pitali da li
više voli dečake ili devojčice.
- Ja sam uvek govorio šta vas briga i odbijao sam da razgovaram , jer nisam znao šta se dešava. Ja
sam se zaljubljivao u svoje drugarice, iako su se prema meni svi odnosili kao prema osobi ženskog
pola. Meni je to tada sve bilo čudno, ali nisam mogao da odbacim takve emocije . Bio sam povučen i
prilično agresivan, ali sam se kasnije prebacio na sport. Tako sam ja našao svoj ventil i negativna
energija nestajala je kroz džudo. Pokušavao sam da shvatim šta se sa mnom dešava, čak sam u
jednom periodu govorio sebi da sam lezbijka . I to sam prihvatio, ali posle odre enog vremena sam
uvideo da to nije bilo to – rekao je Vanja.
Osobe koje žive suprotno svom duševnom stanju, često upadaju u teške depresije, jer ih tišti
činjenica da moraju živeti u skladu sa polnim ustrojstvom , suprotno svojim osećanjima. Ove osobe,
poput Vanje i Marije, teško mogu uspostaviti normalnu interpersonalnu komunikaciju sa okolinom
ukoliko se njihovo telo ne prilagodi duševnom stanju . Posle mnogo godina neprihvatanja svog tela i
nemogućnosti da žive sa teretom transeksualizma , kod osoba koje ne promene pol dešava se da
dignu ruku na sebe.
U današnjem društvu i kulturama koje se smatraju najplodnijim postoji nedostatak razumevanja za
ljude zarobljene u telu suprotnog pola . U prošlosti su smatrali ove ljude paranoičnim i problem
rodnog poremećaja rešavao se u psihijatriji, ali sredinom prošlog veka ljudi iz struke shvatili su da
se duševno ustrojstvo ne može menjati.
- Danas se menja telesni identitet prema duševnom . Drugačije ne može, najefikasnija terapija bi bila
da se duševno ustrojstvo preobrati prema polnom, genitalnom identitetu . Ali tada bismo morali da
menjamo mozak, a medicina nema odgovor na to. Pošto mozak još uvek nije pristupačan
naučnicima, a hirurgija i endokrinologija su napredovale , pod dejstvom hormona osoba može
menjati telo i prilagoditi ga rodnom identitetu , a što se tiče genitalnih organa tu nastupa hirurgija .
Terapija traje oko godinu dana u zavisnosti od osobe do osobe – kaže doktor Rakić koji u klinici
„Polimedika“ već godinama procenjuje ljude koji imaju poremećaj rodnog identiteta .
Prva faza promene pola je odlazak kod psihijatra , koji odre uje da li je zaista u pitanju poremećaj
rodnog identiteta. Psihijatar potom „priprema teren“. Pod tim se podrazumevaju razgovori sa
osobom koja ima poremećaj rodnog identiteta, kao i razgovori sa porodicama tih osoba. Potom sledi
odlazak kod endokrinologa i počinje se sa hormonskom terapijom , a hirurški zahvat poslednji je deo
procesa promene pola.
- Pre tri godine rekla sam roditeljima da sam na terapiji promene pola . Majka je kazala da je to
oduvek znala, ali mi jednostavno nikada nismo razgovarale otvoreno . To je šok za ljude i moju
okolinu jer oni nisu videli ono što se dešava u meni . Pitaju se kako to sad odjednom, ali to se ne
dešava odjednom – priča Marija prisećajući se momenta kada je svojoj familiji rekla da će promeniti
pol.
Me utim, njeni problemi se tu nisu završili , jer je ona pre promene pola bila u braku i ima jedno
dete.
- U braku sam već deset godina i moja žena je to znala na neki način , jer se to u sobi ne može
sakriti. Seksualni čin kod mene nikada nije bio kao kod muškarca . Uzeli smo se sa saznanjem da
problem postoji i da je tu, ali smo mislile da ću uspeti da potisnem i da glumim do kraja -
objašnjava Marija koja je sada roditelj dečaka koji ide u osnovnu školu . Njen proces socijalizacije,
nakon promene pola, tekao je bez problema. U firmi gde je zaposlena ljudi su uglavnom tolerantni .
Vanjino iskustvo nakon promene pola prošlo je manje uznemirujuće po njegovu okolinu i porodicu ,
jer je prelazak iz ženskog pola u muški uvek bio manje šokantan i društveno prihvatljiviji . Porodica
je, nakon perioda poricanja realnosti, dobro reagovala, a kolege s posla uvek su podržavale Vanju
na njegovom putu ka muškom telu. Vanja navodi da je godinama pre operacije imao problema sa
iskazivanjem emocija, da je bežao od porodičnih razgovora i da nikada nije stekao prijatelje jer je 30
godina morao da laže. Tako e, on navodi da je ceo život glumio i da je zbog tereta koji je nosio
često upadao u fizičke obračune, kao i da je postao nasilan prema sebi i svom telu koje nikada nije
mogao da prihvati.
Antrfile:
Proces polne tranzicije
Proces polne tranzicije traje više od 12 meseci i cena se razlikuje po tome da li se prelazi iz muškog u ženski
pol ili obrnuto. Naš socijalni sistem nije našao razumevanja za trans osobe koje same snose sve troškove.
PRIPREMA – Razgovori sa psihijatrom
HORMONSKA TERAPIJA – Endokrinolog
POSLE GODINU DANA – Hirurški zahvat
CENA – Od pet do deset hiljada evra
Promena statusa u krštenici
Promenom pola menja se i socijalni identitet što podrazumeva zamenu svih dokumenata , a Srbija još uvek nije
donela zakone koji regulišu ovo pitanje. Promena socijalnog identiteta je moguća na osnovu lekarskog nalaza
koji potvrđuje promenu pola, odnosno faktičkog stanja. Tada se menja status u krštenici, a na osnovu toga se
menjaju sva ostala dokumenta.
- Ja sam bez problema dobio nov matični broj i ime. S tim novim matičnim brojem otišao sam u policiju. Tako
sam izvadio novu ličnu kartu, potom novu radnu i zdravstvenu knjižicu, svedočanstva i diplome – kaže Vanja.
Pravno regulisanje
Podršku transeksualnim osobama pruža nevladina organizacija Gayten-LGBT iz Beograda Beogradu, koja u okviru grupe za podršku i samopodršku trans osoba savetuje ljude sa ovim problemom.
- Trenutno imamo preko 30 ljudi u grupi i želimo da stupimo u kontakt sa trans populacijom bivše Jugoslavije .
Saradjujemo sa evropskim udruženjem i pokušavamo da pravno regulišemo ovo pitanje kod nas – kažu u ovoj
organizaciji.
