Buy Soma Without Prescription

E-novine: Đilas, rasista

Odbrana prava na diskriminaciju Sub, 04. 04. 2009. 12:59 link [caption id="attachment_560" align="alignnone" width="300" caption="Niste se kupali i ne znate sve padeže? Vreme je za selidbu"][/caption] Kao i u slučaju Zakona protiv diskriminacije, neka nevidljiva sila odlučila je da se sve završi u nekoliko sati. Rešenje o rušenju kuća koje su jedina imovina Roma kod Univerzitetskog naselja u Beogradu dostavljeno je manje od 24 sata pre početka rušenja. Bageri i policija su došli i postupili po naređenju. Mediji su dosta toga snimali, a tzv. građani Srbije se uglavnom smeju greškama u padežima dok slušaju ljude koji su upravo sve izgubili Piše: Goran Miletić Nemoguće je odrediti da li su gori postupci beogradskih gradskih vlasti ili izjave gradonačelnika Đilasa povodom rušenja naselja u kojima žive Romi. Teren je još pre nekoliko dana pripremio Milan Krkobabić (mlađi deo PUPS), koji je i zamenik gradonačelnika, izjavom da „grad nema pare za alternativni smeštaj za oba romska naselja – kod Gazele i Univerzitetskog naselja”. Iako je ta izjava takođe bila skandalozna, iz nje se dalo zaključiti da je gradska vlast svesna obaveze da osigura alternativni smeštaj, iako se sada pravi potpuno nevešta. Međutim, kao i u slučaju Zakona protiv diskriminacije, neka nevidljiva sila odlučila je da se sve završi u nekoliko sati. Rešenje o rušenju kuća koje su jedina imovina Roma kod Univerzitetskog naselja, dostavljeno je manje od 24 sata pre početka rušenja. Bageri i policija su došli i postupili po naređenju. Mediji su dosta toga snimali, a tzv. građani Srbije se uglavnom smeju greškama u padežima dok slušaju ljude koji su upravo sve izgubili. Prva i najveća laž je da je država postupila po zakonu. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, koji je ratifikovala još SFRJ, garantuje da „iseljenje ne sme prouzrokovati da pojedinac ostane bez smeštaja i da mu budu povređena druga ljudska prava. Ukoliko pojedinac nije u mogućnosti da samostalno izbegne ovu situaciju, država potpisnica mora preduzeti sve potrebne mere, do svojih krajnjih mogućnosti, da bi osigurala drugi adekvatan smeštaj”. Budući da je tadašnja Jugoslavija ratifikovala, a Srbija nastavila da primenjuje sve konvencije (ratifikovane konvencije su direktno primenjive), taj međunarodni dokument je postao i ostao sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka i kao takav je apsolutno obavezujući. Što se tiče gradonačelnika Đilasa, njegove izjave su bile prosto neverovatne. Prvo je ubeđivao novinare (i građane) da treba proveriti da li Romi „imaju prijavu boravka u Beogradu”, da bi ih kroz nekoliko minuta transformisao u „nekoliko desetina građana Beograda koji drže kao taoce ostatak grada”. Potpuno je neverovatno da Dragan Đilas ne zna za ogroman problem nedostatka osnovnih dokumenata sa kojima se suočavaju i Romi koji su izbegli sa Kosova, ali i oni koji su odrasli u Srbiji. Lične karte ne mogu dobiti jer nemaju izvode iz matične knjige rođenih u koje nisu upisani (ili su uništene na Kosovu), a većina nije upisana jer majke (i očevi) takođe nisu imali dokumente, ali ni prave potvrde o rođenju iz porodilišta. Krug se tako zatvara i jedini način je sudsko utvrđivanje da osoba „postoji”, što je dugo, skupo i neizvesno kada se odvija pred pravosuđem Srbije. Bilo kako bilo, kao i u slučaju Zakona protiv diskirminacije, nevladine organizacije već godinama pružaju pravnu pomoć u hiljadama ovakvih slučajeva i stalno ponavljaju da vlast mora da donese zakon koji bi bio jedino pravo sistemsko rešenje. Očigledno da gradonačelnik Đilas nije ili ne želi da bude informisan o ovome. Pomenuta „prijava boravka” u Beogradu je poseban skandal. Stotine hiljada ljudi nema prijavljeni boravak u Beogradu. Najčešće su to studenti, ali i ljudi koji posle studija ostanu da žive u Beogradu. Pošto svako zna kakvo je smaranje svaki čas menjati dokumenta, većina se odlučuje da zadrži prebivalište iz svog rodnog grada. Em im je lakše da tamo menjaju dokumenta, em će tamo završiti lakše sve što zatreba. Pomenuo je naš gradonačelnik da Romi treba da se „obrate centrima za socijalni rad ako imaju prebivalište u Beogradu”. Mislim da bi bilo najpoštenije da u toku ove noći, pošto nemaju gde, svi zajedno prespavaju u stanu gradonačelnika i da ujutru on zajedno sa svima ode u famozni Centar za socijalni rad i lično se uveri u „vrstu” pomoći koja će biti pružena, ali i način ophođenja prema „sugrađanima druge etničke pripadnosti”. Usput će se gradonačelnik uveriti i u brzinu kojom će Centar za socijalni rad postupati. Predlažem i da sa njima ode u Centar za socijalni rad u drugom gradu, ukoliko utvrdi da građani nemaju prebivalište na teritoriji Beograda. Verujem da će mu večeras ipak biti bitniji novi bulevar nego nekakvi građani. Gradonačelnik je takođe pomenuo nedopustivost „zaposedanja gradskog zemljišta na mestima gde treba da prođu infrastrukturni objekti”. Očigledno da je postalo dopustivo da stanovnici svakog kraja „odluče da ne žele Rome u komšiluku” (slučajevi u Kamedinu, Zemun polju, blokovima na Novom Beogradu, Ovči) i da u tim slučajevima ne reaguje ni gradonačelnik, ne dolazi nikakva policija niti se podižu krivične prijave za izazivanje rasne mržnje i netrpeljivosti. Ko je prisustvovao makar jednom od ovih „protesta“ znaće o čemu je reč. Za one koji su propustili ove jedinstvene skupove, sažetak bi mogao biti u sledećoj rečenici: „Nismo mi rasisti i nacionalisti, ali ti Cigani smrde, kradu i njihova deca imaju vaške”. Da ne bude zabune, gradonačelnik je povodom poslednjeg takvog protesta u Ovči (septembar 2008), poručio da dok je on gradonačelnik gradske vlasti neće tolerisati rasizam. Slično je govorio gradonačelnik Đilas i povodom zabrane konferencije za štampu u Sava centru, pa se na kraju sve svelo na nesporazum zbog „prijave (najave) konferencije za štampu”. Sve u svemu, pravo na (nekažnjeni) rasizam je poštovano u Srbiji, dok je pravo na (alternativni) smeštaj nešto što je uglavnom rezervisano samo za one koje narod poželi u svojoj blizini.

24 sata: Privremeni smeštaj za iseljene Rome

Stanovnicima romskog naselja u novobegradskom bloku 67, kojima su u petak porušene kuće, gradska uprava sutra će ponuditi smeštaj u prihvatnim centrima za decu, odrasle i stara lica, najavio je danas gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Dragan Đilas je na vanrednoj konferenciji za novinare najavio da će od beogradske policije zatražiti sprovođenje istrage protiv lica koja su noćas zapalila kontejner u Boljevcima, namenjen za privremeni smeštaj Roma.

ROMI On je rekao da će Romi iz Bloka 67 privremeno biti smešteni u prihvatilišta za decu u različitim delovima Beograda i za stara lica na Voždovcu. Đilas je za ponedeljak najavio sastanak sa predstavnicima OEBS-a i UNHCR-a u Beogradu kako bi zajednički pronašlo prihvatljivo rešenje za novonastalu situaciju. Gradska uprava Beograda saopštila je prethodno u nedelju da su Romi odbili ponudu da budu raseljeni u Boljevce, uz obrazloženje da žele da ostanu u centru grada. U saopštenju Gradske uprave navodi se da su za Rome iz Bloka 67 na Novom Beogradu obezbeđeni kontejneri za smeštaj, mobilni toaleti i cisterne sa vodom, struja i kamioni za prevoz imovine. "Uprkos tome, stanovnici tog nehigijenskog naselja odbili su pomoć grada Beograda uz obrazloženje da žele da ostanu u centru Beograda, što su neke od porodica i pismeno potvrdile", navodi se u saopštenju. Predsednik Udruženja raseljenih Roma sa Kosova i Metohije Enver Kovači tvrdi da predstavnici porodica kojima su srušene kuće nisu odbili smeštaj u Boljevcima, ali da se plaše za bezbednost zbog protesta lokalnih meštana koji su sinoć blokirali put i zapretili da će zapaliti kontejnere. Gradonačelnik Beograda je naveo da nije tačno da su Romi odbili da pređu u Boljevce iz razloga bezbednosti. "Odbili su da se presele jer kažu da tamo nemaju od čega da žive, a ne žele da se bave poljoprivredom", rekao je on i dodao da razume i strah stanovnika tog dela grada i da će ukoliko oni daju saglasnost, grad u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih obezbediti bezbenost na toj lokaciji. Prema njegovim rečima, u naselju na Novom Beogradu porušeno je 28 privremenih objekata od koji su ljudi živeli u 12 objekata dok je 16 bilo prazno. "Po našim informacijama prvi čovek tog naselja iznajmljuje kućice za 50 evra. On ima stan na Čukarici, a glavni je predstavnik tih ljudi. Sa takvim ljudima ja, kao gradonačelnik, neću razgovarati, kao što neću razgovarati sa predstavnicima nekih političkih partija koji koriste tu poziciju za svoje interese", rekao je Đilas. Kovači kaže da je Romima iz Bloka 67 potreban krov nad glavom ali da su predstavnici Grada dopremili samo tri kontejnera što nije dovoljno za smeštaj 47 raseljenih porodica, koje u proseku imaju po sedam članova. On je dodao da su Romi sa Novog Beograda noć proveli na otvorenom, pored vatre, i podsetio da su među ugroženima žene, deca, stari i bolesni. Prema njegovim rečima, Romi iz nelegalnog naselja nisu dobili pomoć niti ih je neko obišao, jedino su im predstavnici Grada dopremili vodu za piće. Predstavnici UNHCR u Srbiji uručili su u nedelju dušeke i ćebad za Rome sa Novog Beograda. Šef službe za zaštitu izbeglica UNHCR Džon Jang rekao je novinarima da je ta nevladina organizacija obezbedila oko 100 ćebadi i dušeka kako bi Romi imali gde da spavaju dok se sa predstavnicima Grada Beograda ne nađe sveobuhvatno rešenje. Jang je rekao da UNHCR, zbog dosadašnje dobre saradnje sa predstavnicima Beograda, nije očekivao da će Romima iz nelegalnog naselja biti srušene kuće zbog čega nije obezbeđena veća količina pomoći. "Ovo je samo vrh ledenog brega jer ima mnogo naselja Roma kojima treba pomoć, ali mi nismo u situaciji da svima pomognemo", rekao je on i dodao da je romskoj deci u naselju potrebna i medicinska pomoć i hrana. Šefica Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nisom je rekla da je veoma ponosna na Srbiju zbog odnosa prema Romima u prethodnom periodu ali i dodala da je rušenje kuća stvorilo loš utisak o državi koja predsedava Dekadom Roma i organizuje Univerzijadu. Ona je rekla da nevladine organizacije nisu želele da se mešaju u taj problem već da pomognu Gradu Beogradu da se u budućnosti nađe bolje rešenje za slične situacije. Pretnje i rasizam Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izjavio je da su stanovnici Boljevaca pretili da će spaliti i kontejnere i Rome. Oko 50 meštana Boljevaca, u opštini Surčin, blokiralo je u subotu uveče put koji od Surčina i Jakova vodi za Boljevce i Progare nakon što su u tom mestu postavljena tri kontejnera za smeštaj Roma. "Išlo je do toga da su pretili da će zapaliti kontejnere, pa čak i ljude ako ih dovedemo", rekao je Karadžić agenciji Beta i istakao da su Romi čije su kuće srušene, a među kojima ima žena i dece, proveli noć na livadi. Protest je završen rano jutros mirno i niko od učesnika nije privođen u policiju, potvrdio je Biro za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova. Agenciji Beta rečeno je u MUP-u da policija nije intervenisala i da nije bilo krivičnih prijava protiv učesnika protesta. Saobraćaj na putu Jakovo-Boljevci, koji je bio u prekidu zbog protesta, uspostavljen je kasno sinoć, potvrđeno je u Gradskom saobraćajnom preduzeću. Karadžić je naveo da ne zna šta će biti sa planom da kontejneri za smeštaj Roma, čije su kuće u nelegalnom naselju u ulici Jurija Gagarina u Novom Beogradu srušene, budu postavljeni u Boljevcima. Dodao je da je postavljanje tih objekata u nadležnosti grada Beograda. Karadžić je protest nazvao "pravim rasističkim skupom" istakavši da država mora mnogo jasnije da reaguje u borbi protiv toga. Karadžić je rekao i da Romima koji su proveli noć na livadi blizu ulice Jurija Gagarina u Novom Beogradu niko nije tokom noći pružio pomoć. "Otišli smo tamo, ali nismo videli nijednu crkvu, ni Crveni krst ili nekog pojedinca. Niko nije doneo ni sendvič za decu", rekao je Karadžić i istakao da se to sve dešavalo usred Beograda. Rušenje privremenih kuća je počelo u petak ujutru, na osnovu rešenja gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove. Srušeno je oko 50 od 365 kuća koliko ih ima u nehigijenskom naselju na Novom Beogradu koje se nalazi u neposrednoj bilizini zgrada izgrađenih za smeštaj učesnika Univerzijade. Stanovnici nehigijenskog naselja na Novom Beogradu su u petak blokirali ulicu Jurija Gagarina, a u večernjim satima protestovali ispred Skupšstine grada.

Borba: ĐILAS: Beograđani ne mogu biti taoci nelegalno podignutih naselja

Autor: B. R.

Nekoliko stotina Roma blokiralo je juče Ulicu Jurija Gagarina u Novom Beogradu, protestujući zbog rušenja nehigijenskih udžerica u blizini Univerzitetskog naselja, gde će u julu biti smešteni svi učesnici Univerzijade 2009. Blokada ove centralne novobeogradske saobraćajnice trajala je do kasnih večernjih sati. Za vreme blokade došlo je do manjih incidenata između žandarmerije i stanovnika romskog naselja, ali niko nije povređen ni priveden.

Takođe, i saobraćaj u ovom delu grada je bio otežan pa su u pravcu novobeogradskih blokova umesto tramvaja saobraćali autobusi. Protest Roma nastavljen je ispred Skupštine grada oko 17.30 minuta kada je oko 40 Roma zahtevalo da ih primi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Kako je rečeno u Skupštini grada njih je primio gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić. Inače, kada su buldožeri započeli rušenje, dve osobe su odvezene u bolnicu zbog posledica stresa. „Buldožeri su se pojavili juče ujutro, a rešenje komunalne inspekcije Novi Beograd o rušenju dobili smo istog dana ali posle trinaest časova, izjavio je predsednik Udruženja raseljenih Roma sa Kosova Enver Kovači, i naveo da te romske porodice nemaju gda da se isele. Zajedno sa grupom Roma, juče je protestvovao i predsednik Romske partije Srđan Šajin, koji je oštro kirtikovao vlast u Beogradu i optužio je za diskriminaciju i kršenje ljudskih prava. Kako je istakao „sada svi u gradu peru ruke od sudbine ovih ljudi“. Među stanovnicima ovog nehigijesnkog naselja je i Beograđanka Smiljana Šainović koja sa mužem, ćerkom, sinom i dvoje unučadi živi u jednoj baraci bez struje i vode. - Na ovo mesto sam se sa svojom porodicom doselila pre pet godina. Pre toga živeli smo „pod kiriju“ u Ripnju i nismo mogli više finansijski da izdržimo. Kada smo videli da ovde ljudi prave barake odlučili smo da se i mi doselimo - kaže Smiljana. Kako ističe, cela njena porodica živi od onoga šta nađe u kontejneru. - Mi smo kontinjeri, šta se se nađe to se jede, ako se nađe mesa onda ga i imamo za ručak - priča ova Beograđanka. Inače, uklanjanje ovog naselja počelo je na osnovu rešenja gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove, kako bi se uredio prostor za izgradnju saobraćajnice, odnosno magistralnog prstena uz ulica Jurija Gagarina i Milutina Milankovića zbog predstojeće Univerzijade. - Svako ko je nelegalno zaposeo deo gradskog zemljišta, na kojem treba da se grade infrastrukturni objekti, tu ne može da ostane. Bez obzira na to o kome je reč, nekoliko stotina ljudi ne može da zaustavlja razvoj grada, niti bezmalo dva miliona Beograđana mogu da budu njihovi taoci. Ovo je praksa koju će gradska vlast sprovoditi i dalje jer drugih rešenja nema. Trudićemo se, naravno, da svima onima koji su zaista socijalno ugroženi i koji su prijavljeni u Beogradu, u saradnji sa centrima za socijalni rad, obezbedimo privremeni smeštaj kako bi se zadovoljile njihove trenutne potrebe - poručio je gradonačelnik Dragan Đilas. Prema njegovim rečima u Beogradu više neće biti moguće da neko dođe, naseli se u Beogradu i zbog toga što je tu nelegalno naseljen, očekuje da mu Grad obezbedi stan ili finansijsku nadoknadu. Prvi čovek grada je pojasnio da je bilo neophodno da se deo ovih improvizovanih objekata sruši jer je na toj lokaciji predviđena izgradnja bulevara oko Univerzitetskog naselja. - To ne znači da će čitavo nelegalno naselje biti srušeno, većsamo onaj deo koji ugrožava izgradnju važne saobraćajnice. U Beogradu ima na stotine hiljade ugroženih ljudi, od kojih na desetine hiljada nemaju rešeno stambeno pitanje. Kada bi svi oni postupali kao žitelji ovih nelegalnih naselja, brojni važni projekti izgradnje ne bi mogli da se realizuju. Za sve one koji su ostali bez krova nad glavom, ukoliko imaju prebivalište na teritoriji grada, pokušaćemo sa centrima za socijalni rad da nađemo privremeni smeštaj, u skladu s mogućnostima grada - istakao je Đilas. Za danas je najavljen protest u 13 sati ispred Skupštine grada.

Odbačena moguća rešenja

Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić predložio je Romima da zajedno potraže smeštaj u Centru za socijalni rad, ali je ta inicijativa odbijena jer je uslov za to da su oni prijavljeni da žive na teritoriji Beograda, a radi se o populaciji izbegloj sa Kosova, preneli su elektronski mediji. Takođe je odbijen predlog Komesarijata za izbeglice da se Romi presele u Kragujevac, gde postoji potreban smeštaj, jer stanovnici tog naselja žele da ostanu u Beogradu.

Problem se ne rešava bagerima

Bagerima i policijom ne rešava se problem romskih naselja niti sprovodi cilj proglašene i mnogo propagirane Dekade Roma u Srbiji. Uprkos postojanju formalnih uslova za rušenje, zaštitnik građana najoštrije osuđuje način na koji se pristupilo rešavanju problema nelegalnih romskih naselja u Beogradu. Rušenje, uz primenu sile, sirotinjskih naselja u kojima žive građani i deca romske nacionalnosti, bez obezbeđivanja rešenja za njihov adekvatan nužni smeštaj, ukazuje da nadležni organi nemaju osnovne sistemske odgovore na probleme najugroženijih romskih porodica i stavlja pod znak pitanja moćdržave da konstruktivno rešava probleme najugroženijih građana, navodi se u saopštenju zaštitnika građana Saše Jankovića.

Borba: Mi nismo vlast koja želi na brutalan način da pomera sve ljude

Pet dana pošto je preinačio odluku suda i odložio iseljenje frizera Dejana Mišića, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas krenuo u rušenje romskog naselja U divljem romskom naselju na Novom Beogradu, kod objekata namenjenih Univerzijadi, juče su bageri počeli sa rušenjem baraka, zbog čega je nekoliko stotina Roma, u znak protesta, blokiralo ulicu Jurija Gagarina i zaustavilo saobraćaj. Bageri su srušili 47 baraka u tri naselja, a iseljeni ljudi kažu da će na ulici ostati do daljeg, jer im niko nije ponudio bilo kakav privremeni smeštaj. Za vreme blokade ulice došlo je do koškanja između policije i stanovnika romskog naselja, ali bez posledica. Uklanjanje naselja počelo je na osnovu rešenja gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove kako bi se uredio prostor za izgradnju saobraćajnice, odnosno magistralnog prstena uz ulice Jurija Gagarina i Milutina Milankovića zbog predstojeće Univerzijade. Komunalni inspektor Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda doneo je odluku da rušenje baraka počne drugog aprila 2009. godine. Ljudi iz komunalne inspekcije su obaveštenja o rušenju nalepili na barake prvog aprila u večernjim satima i, kako tvrde stanari baraka, žiteljima naselja nisu ostavili mogućnost da se žale. "Počeli su sa rušenjem baraka, a da nam, pri tom, nisu omogućili da se žalimo na odluku inspekcije. Zakon nam omogućava da od dana obaveštavanja imamo pravo da se žalimo u roku od 15 dana", izjavila je Tanja Jefkaj, koja se predstavila kao aktivistkinja udrženja Romski progres Srbije. Prema njenim rečima, sve srušene barake su nedavno dobile identifikacione brojeve, a stanari baraka trebalo je da dobiju smeštaj na nekom drugom mestu. "Ljudima nije omogućeno da uzmu svoje brojeve, ni lične stvari iz baraka. Jedan bager je zahvatio dete od dva meseca u baraci. Dete je ubrzo smešteno u Institut za majku i dete i sada je njegovo stanje stabilno", rekla je Jefkaj. U Institutu za majku i dete "Borbi" nisu mogli da potvrde takvu informaciju. Inače, kada su buldožeri započeli rušenje, dve osobe su odvezene u bolnicu zbog posledica stresa. Predsednik udruženja raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, Enver Kovači, tvrdi da ih niko zvanično nije obavestio o rušenju niti im je iko ponudio neki smeštaj. "Kada smo u pitanju mi koji živimo u ovim barakama, nas se samo sete u vreme izbora i tada nam obećavaju svašta, ali kako dođu na vlast tako nas zaborave", navodi Kovači. Afrodita Kadrija (28) u ovom naselju živi već devet godina i došla je sa Kosova. Ima dvoje dece i ne zna gde će prenoćiti s porodicom, a izgubila je i većinu ličnih stvari. "Uspela sam da spasem daske i još neki građevinski materijal, tako da ću pored ove rupe podići novu baraku za večeras, jer moja deca moraju negde da spavaju", priča Kadrija i nada se da će uskoro neko rešiti pitanje njenog smeštaja i da će sa decom imati normalan krov nad glavom. Ilmi Meta (35) je u ovo naselje došao pre šest godina sa Kosova i tu je, kako kaže, uspeo da napravi sebi krov nad glavom. "Danas nemam više ništa i ponovo sam sve izgubio. Meni je ovde bio dom, jer ja za bolje nisam imao", kaže on. Ombudsman: Bagerima i policijom ne rešava se problem sirotinjskih naselja Zaštitnik građana Saša Janković protestovao je zbog rušenja kuća Roma iz divljeg naselja na Novom Beogradu i ocenio da vlast nema sistemsko rešenje za probleme Roma. "Bagerima i policijom ne rešava se problem romskih sirotinjskih naselja niti sprovodi cilj proglašene i mnogo propagirane dekade Roma u Srbiji", naveo je Janković u saopštenju i osudio način na koji se pristupilo rešavanju problema nelegalnih romskih naselja u Beogradu, javila je Beta. Rušenje, uz primenu sile, sirotinjskih naselja u kojima žive građani i deca romske nacionalnosti, bez rešenja za adekvatan nužni smeštaj, ukazuje da nadležni nemaju osnovne sistemske odgovore na probleme najugroženijih romskih porodica, naveo je Janković. Zastitnik građana je dodao da to "stavlja pod znak pitanja moć države da konstruktivno rešava probleme najugroženijih građana" i podsetio na socijalne i etničke tenzija koje su pratile pokušaje raseljavanja romskih naselja na lokacije u ulicu dr Ivana Ribara, u Ovču i Zemun Polje. "Pitanje je i kada će republičke vlasti konačno ponuditi konkretan sistemski odgovor na pitanja i probleme romske zajednice i drugih najugroženijih građana koja se nagomilavaju decenijama - stanovanje, obrazovanje i zdravlje pre svih", naveo je Janković. Mia Kuzmanović

Zahvalnica

Zahvaljujemo se svim partnerskim nevladinim organizacijama koje su dale podršku nastojanjima da se usvoji Zakon protiv diskriminacije!