YIHR: Slucajevi govora mrznje, nasilja i diskriminacije se ne resavaju
Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) apeluje na drzavne organe da zastite ljudska prava gradjana i gradjanki Srbije i upozorava da se slucajevi nasilja, diskriminacije i govora mrznje veoma sporo procesuiraju.
U atmosferi u kojoj se fizicki i verbalni napadi na LGBT populaciju pred „Paradu ponosa“ ponavljaju, u kojoj se nastavljaju napadi na Rome, sudski postupci koji se odnose na izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti, politicki i ideoloski motivisano nasilje, kao i govor mrznje, jako dugo traju.
U istrazivanju koje je u proteklom periodu sprovela Inicijativa uoceno je da uprkos velikom interesovanju javnosti za odredjene slucajeve, cesto se na otpocinjanje, a zatim i okoncanje sudskog postupka ceka i po nekoliko godina. S druge strane, epilog postupaka koji relativno kratko traju je u mnogo slucajeva u potpunosti neadekvatno odmeravanje kazni za pocinioce.
- Krivicni postupak za paljenje Bajrakli dzamije marta 2004.[1] godine jos nije okoncan. Optuznica protiv 20 osoba im stavlja na teret da su ucestvovali u grupi koja je pokrala, ostetila i zapalila dzamiju i teze i lakse povredila 22 policajca. Optuznica je podignuta 13. decembra 2007. godine, nakon trogodisnjeg istraznog postupka;
- Povodom nereda 21. februara 2008. godine[2], tokom kojih je zapaljena ambasada Sjedinjenih Americkih Drzava u Beogradu, pokrenut je postupak protiv Milana Zivanovica. Njemu se stavlja na teret ucesce u paljenju ambasade, kada je u pozaru poginuo Zoran Vujovic iz Novog Sada, kao i kradja jakne i rukavica sluzbenika ambasade. Sudjenje Zivanovicu je pocelo 4. novembra 2009, da bi u februaru 2011. godine postupak bio iznova otpocet zbog promene sudije nakon zavrsenog procesa izbora sudija. Nakon nedavnih napisa u dnevnom listu “Blic”, u kojim se tvrdi da je policija identifikovala 50 izgrednika, Republicko javno tuzilastvo je saopstilo da ce proveriti tacnost ovih informacija, isticuci da do sada od policije nije dobilo nikakvu informaciju o identifikaciji lica sa snimaka koje su zabelezile bezbednosne kamere;
- Vodje “Obraza” i “Srpskog narodnog pokreta 1389” Mladen Obradovic i Misa Vacic optuzeni su 30. oktobra 2009. godine za sirenje diskriminacije na osnovu licnog svojstva (seksualne orijentacije), a povodom “Povorke ponosa” koja je bila planirana za 20. septembar 2009. godine. Obradovicu se stavlja na teret sirenje diskriminacije, organizovanjem pisanja grafita i izradjivanjem propagandnih materijala pretece i uvredljive sadrzine za pripadnike LGBT populacije. Vacic je takodje optuzen za sirenje diskriminacije pribavljanjem i deljenjem propagandnog materijala i davanjem pretecih izjava u medijima povodom najavljenje “Povorke ponosa”. Njemu se na teret stavlja i neovlasceno drzanje vatrenog oruzja, zbog cega je sud u daljem radu razdvojio ova dva slucaja. Krivicni postupci u oba slucaja, koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, (nekadasnji Prvi opstinski sud u Beogradu) jos uvek nisu okoncani.
- U neredima koje je prilikom odrzavanja „Povorke ponosa“ 10. oktobra 2010. godine izazvalo oko sest hiljada demonstranata, povredjeno je vise od 140 ljudi. Privedeno je 207 osoba, a 100 je zadrzano u pritvoru zbog nasilnickog ponasanja i kradja. Sudski postupak je otpocet u slucaju 17 izgrednika. Za organizovanje nasilja, vodja “Obraza” Mladen Obradovic je 20. aprila 2011. godine osudjen na dve godine zatvora. Posto mu je ukinut pritvor u kome je proveo sest meseci, pusten je da se brani sa slobode. Njegova supruga Jelena osudjena je na godinu dana kucnog pritvora jer je trudna, a ostalih 15 optuzenih na kazne zatvora od osam meseci do godinu i po. Za dela koja su im stavljena na teret zakonom predvidjena kazna je od jedne do 12 godina zatvora;
- Inicijativa je 5. maja 2009. godine podnela tuzbu protiv glavnog i odgovornog urednika „Nove srpske politicke misli“ Djordja Vukadinovica i novinara ovog casopisa Zorana Grbica zbog govora mrznje prema Albancima u Grbicevom tekstu „Ocevi, oci i macehe Srbije“, objavljenom 27. aprila 2009. godine. Postupak pred Prvim osnovnim sudom i dalje traje, nakon tri rocista. Tuzeni su 17. marta ove godine pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Statuta Inicijative mladih za ljudska prava.
Ovakva pasivnost i nezainteresovanost odredjenih drzavnih struktura za pronalazenje, procesuiranje i kaznavanje osoba koje ugrozavaju i krse ljudska prava gradjana i gradjanki moze samo da ohrabri huligane. Nezavisni sindikat policije je svojom izjavom da ovogodisnja „Parada ponosa“ ne treba da se odrzi, javnosti uputio jasnu poruku da izgrednicima zapravo niko ne moze da se suprotstavi.
Inicijativa mladih za ljudska prava ce sredinom septembra objaviti izvestaj koji je rezultat pracenja i analize procesuiranja slucajeva koji su od velikog interesa za javnost u Srbiji, a koji se ticu ugrozavanja i krsenja ljudskih prava.
[1] 17. marta 2004. godine održan je protest ispred Vlade Srbije povodom nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu nakon čega se grupa demonstranata okupila ispred Bajrakli džamije u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu. U noći između 17. i 18. marta, oko 100 demonstranata probija policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove, pošto se policija povukla iz Gospodar Jevremove. Demonstranti su tom prilikom, uzvikivajući parole „ubij Šiptare”, polupali prozore i inventar džamije, a potom je zapalili.
[2] 21. februara 2008. godine ispred Narodne skupštine u Beogradu, povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, tadašnja Vlada premijera Vojislava Koštunice organizovala je miting “Kosovo je Srbija”, kao i moleban ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Okupljanje se ubrzo pretvorilo u divljanje na beogradskim ulicama, tokom koga je zapaljena ambasada SAD i napadnute ambasade Velike Britanije, Turske i Hrvatske. U neredima je poginula jedna osoba, a povređeno je više od 150 demonstranata i policajaca.
