Diskriminacija u Srbiji 2011

“Nagrade za borbu protiv diskriminacije”, dodeljuju se za izuzetan  doprinos  u borbi protiv diskriminacije u Srbiji svake godine od 2008. godine i to u pet kategorija:

• Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
• Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna udruženja)
• Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
• Biznis sektor (preduzeća,  poslovni ljudi)
• Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce,  političari/ke)

Ove godine dobitnici “Nagrade za borbu protiv diskriminacije” za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2011. godini su:

1. Javna vlast – Dragana Todorovic, Zavod za ravnopravnost polova Vojvodine
2. Organizacije civilnog društva – Grupa Spomenik – Radna grupa “Četiri lica Omarske”
3. Mediji  – Snežana Čongradin, novinarka dnevnog lista „Danas“
4. Biznis sektor – Medijski arhiv Ebart
5. Javne ličnosti  – Stevan Filipović – filmski reditelj, autor filma „Šišanje“

OSNOVNI ZAHTEVI CIVILNOG DRUŠTVA ODNOSE SE NA POTREBU DEMOKRATSKOG KONSTITUISANJA POLITIČKE ZAJEDNICE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NA POTREBU DONOŠENJA NOVOG USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, KAO I NA POTREBU REFORME PRAVOSUĐA.

*      Novelirati tekst Ustava u delu koji se odnosi na ljudska prava i to tako da se:

1.  Opšta antidiskriminaciona klauzula proširi eksplicitnim upućivanjem na ona lična svojstva koja pominje i Zakon o zabrani diskriminacije;

2.  U tekst Ustava vrati klauzula o zabrani uskraćivanja prava i sloboda pod izgovorom da nisu upisane u katalog ljudskih prava;

3.  Garancija prava na fer suđenje izmesti iz grupe krivičnopravnih garancija i time obezbedi njena neposredna primena i u građanskopravnim i drugim postupcima;

4.  U katalog ljudskih prava eksplicitno unesu garancije prava na privatnost i zabrane dužničkog ropstva;

5.  Garancija prava na pružanje pravne pomoći eksplicitno veže za najširi krug pružaoca (NVO, sindikati, profesionalna udruženja, pravne klinike i sl.);

6.  Garancija prava na brak oslobodi elementa koji upućuje na heteroseksualnu zajednicu;

7.  Garancija prava na prekid trudnoće veže eksplicitno i isključivo za ženu;

8. Izmeniti tekst Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju javne vlasti, i to tako da se obezbede mehanizmi koji bi garantovali asimetričnu regionalizaciju i pravo svih građana na udruživanje udružuju od dole, što uključuje i postepeno preuzimanje nadležnosti u skladu sa potrebama i kapacitetima;

9. Bez odlaganja izraditi i usvojiti strategiju decentralizacije i regionalizacije Srbije;

10. Otvoriti javnu debatu o ustavnopravnom položaju AP Vojvodine;

11. Otvoriti proces institucionalizacije Inicijative REKOM;

12. Izmeniti Zakon o pravima civilnih invalida rata, kako bi se status civilnih žrtava rata priznao i  državljanima Srbije- žrtvama kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije tokom devedesetih na teritoriji Srbije, svim porodicama nestalih, kao i žrtvama silovanja, a u cilju obezbeđivanja dostojanstvene i sistemske podrške svim žrtvama.

13. Osnovati Fond za žrtve ratnih zločina, za koje su odgovorni pravosnažno osuđeni pripadnici srpskih snaga.

14. Usvojiti zakon o ispitivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti pripadnika svih snaga bezbednosti Republike Srbije -VJ, VBA, VOA, BIA i MUP.

15. Izmeniti, a potom  početi sa efektivnom primenom Zakona o odgovornosti za kršenja ljudskih prava (Zakon o lustraciji), koji je usvojen 2003. godine.

16. Utvrditi odgovornost svih pomagača višegodišnjeg skrivanja Haških optuženika.

17. Usvojiti zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta pravno nevidljivih lica, odnosno dopuniti Zakon o vanparničnom postupku u cilju omogućavanja upisa pravno nevidljivih lica u matične knjige;

18. Usvojiti zakon o ograničenju i zaštiti pojedinih prava i sloboda, čime bi se građanke i građani zaštitili od lišavanja poslovne sposobnosti i na taj način adekvatno rešiti otvorena pitanja lišenja poslovne sposobnosti;

19. Usvojiti zakon o upotrebi znakovnog jezika za osobe sa oštećenjem sluha;

20. Usvojiti zakon o korišćenju psa-vodiča za osobe sa oštećenjem vida;

21. Usvojiti zakon o registrovanim istopolnim zajednicama;

22. Usvojiti zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualnosti;

23. Usvojiti jedinstveni zakon o sprečavanju porodičnog nasilja;

24. Usvojiti zakon o sprečavanju prisilnih evikcija;

25. Usvojiti  zakon o pravnoj pomoći koji će prepoznati i nevladine organizacije kao jednake pružaoce besplatne pravne pomoći

26. Izmeniti Zakon o autorskom i srodnim pravima u cilju obezbeđivanja korišćenja literature u elektronskom obliku za osobe sa oštećenjem vida.

*      Izmeniti i dopuniti Krivični zakonik tako da se:

27.  Obezbedi strožije kažnjavanje za zločine mržnje;

28.  Otklone diskriminacione odredbe Zakonika, posebno u vezi sa seksualnim deliktima;

29.  Dekriminalizuju svi oblici uvrede i klevete;

30.  Ukinu neopravdana ograničenja javne reči, posebno u vezi sa sudskim postupcima;

31. Ukinuti odredbe Zakona o parničnom postupku koje uvode ograničavanje javne reči;

32. Ukinuti odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku koje nameću obavezu građanima da ih pred sudom zastupaju isključivo advokati;

33. Izmeniti Zakon o arhivskoj građi po kome su institucije obavezne da građu koju su skupljale i čuvale predaju javnim arhivama tek nakon 30 godina;

*      U sferi medijske regulative:

34.  Izmeniti Zakon o kontroli državne pomoći kako bi se prepoznala specifičnost medijske sfere i onemogućila nelojalna konkurencija na medijskom tržištu;

35. Obezbediti izlazak države iz vlasništva nad medijima na svim nivoima, a u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine;

36. Uskladiti sve zakone koji u celini ili pojedinim odredbama uređuju oblast javnog informisanja (medijska legislativa, zakoni o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, o lokalnoj sampoupravi i glavnom gradu)!

37. Izmeniti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u cilju regulisanja odgovornosti osnivača za nezavisnu uređivačku politiku i sprečavanja monopolizacije manjinskih medija od strane nacionalnih saveta!

38. Usvojiti zakon kojim će se regulisati medijska koncentracija i javnost vlasništva nad medijima u skladu sa pravilima EU;

39. Obezbediti ravnopravan tretman Javnog RTV servisa Vojvodine u odnosu na favorizovani Javni RTV servis Srbije (pretplata da ide direktno RTV-u, rešiti problem u NATO bombardovanju srušene zgrade RTV-a…);

40. Uvesti program medijske pismenosti u proces obrazovanja;

*      U oblasti obezbeđivanja prava pripadnika LGBTIQ grupa:

41. Obezbediti da se svi slučajevi nasilja prema LGBTIQ osobama procesuiraju u najkraćem roku, tj. pronaći i kazniti počinioce ovih krivičnih dela, kao i one koji prete aktivistkinjama i aktivistima za LGBTIQ prava bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju;

42. Prilikom procesuiranja slučajeva nasilja nad LGBTIQ osobama, kvalifikovati ova krivična dela kao zločine iz mržnje;

43. Razvijati programe edukacije s ciljem senzibilisanja zaposlenih u državnim institucijama za pitanja seksualne orijentacije i LGBTIQ ljudskih prava, a pre svega zaposlenih u institucijama sudstva, tužilaštva, policije i zdravstva;

44. Imenovati kontakt-osobu koja će se baviti pitanjem zločina mržnje pri Ministarstvu unutrašnjih poslova;

*      U oblasti obezbeđivanja prava osoba sa hendikepom:

45.  Obezbediti doslednu primenu postojećeg antidiskriminacionog zakonodavstva, a posebno praktično rešiti pitanje dostupnosti za osobe sa hendikepom, odnosno pitanje diskriminacije u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina (član 17. Zakona o zabrani diskriminacije);

46. Bez odlaganja učiniti dostupnim javne usluge, objekte i površine u sedištima organa javne vlasti, kao i institucija obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta i turizma;

*      U oblasti brige o razvoju dece i mladih:

47. Uskladiti sadržaj udžbenika iz istorije za VIII razred osnovne skole i IV razred gimnazija i srednjih stručnih skola, sa činjenicama o zločinima počinjenim na teritoriji bivše SFRJ, utvrđenim pred međunarodnim sudovima.

48. Uspostavljanjem institucionalnog okvira omogućiti razmenu mladih iz zemlje sa mladima iz zemalja nastalih na području bivse Jugoslavije, a u cilju uspostavljanja veza izmedju novih generacija, sa jakom edukativnom komponentom suocavanja sa prosloscu (po modelu Francusko-Nemacke kancelarije za mlade)

49. Kroz obrazovni sistem i Ministarstvo za omladinu ponuditi mehanizme koji doprinose punoj integraciji mladih sa juga Srbije putem uključivanja u obrazovni sistem, priznavanja diploma sa Kosova i kreiranja posebnih programa profesionalnog usavršavanja kroz programe stažiranja u državnim institucijama.

50. U izjavama predstavnika vlasti prestati sa ignorisanjem uloge (države) Srbije u ratovima 90-tih godina;

51. Istražiti ubistva i napade na novinare, a naročito slučajeve Vujasinović, Ćuruvija, Pantić, Anastasijević;

52. Ratifikovati preostale konvencije Saveta Evrope koje se odnose na ljudska prava;

53. Bez odlaganja konstituisati drugostepeni organ za kontrolu rada zakonitosti policije i učiniti ga stvarno nezavisnim;

54. Rasvetliti slučaj “Topčider” i druga nerazjašnjena ubistva vojnika;

55. Pronaći i kazniti napadače na male verske zajednice, uz konstantnu javnu osudu ovakvih napada.

U petak 4. maja 2012. godine u Medija centru predstavljena su tri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije.

Centar za unapređivanje pravnih studija i ostale organizacije-članice Koalicije protiv diskriminacije, uz konsultantsku pomoć pravnih stručnjaka AIRE centra iz Londona, izradile su tri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije i to:

- Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda

- Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama

- Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma

U tom smislu, iako je javno osudio napade na policiju koja obezbeđuje postavljanje kontejnera, gradonačelnik Beograda poslednja dva meseca ne propušta priliku da javno stigmatizira pripadnike/ce romske nacionalnosti upravo u kontekstu njihovog prava da ostvare pravo na adekvatan smeštaj i budu zaštićeni od prinudnih iseljenja. Podsećamo da je Dragan Đilas u odgovoru gradonačelniku belgijskog grada Larnea, zajedljivo i bahato, ponudio da deportuje beogradske Rome/kinje, stanovnike/ce neformalnih naselja, za ostvarenje čijih prava se pomenuti gradonačelnik založio. Na taj način, Dragan Đilas poslao je nedvosmislenu poruku da Romi/kinje nisu dobrodošli niti ih smatra ravnopravnim građanima Beograda i Srbije. Represivne mere i pozivanje na primenu zakona ne mogu da daju očekivane rezultate ako ih istovremeno prate dvosmislene poruke političara koji demagoškim porukama obezbeđuju naklonost birača.

Istovremeno, ističemo da se rasisitički napadi retko procesuiraju, odnosno da se mržnja kao motiv počinioca retko uzima u obzir, a kazne koje se tom prilikom izriču su uslovne ili ispod zakonskog minimuma. Ovo možemo da ilustrujemo izuzetno zabrinjavajućom činjenicom da su šestorica vinovnika višednevnog rasističkog nasilja u selu Jabuka 2010. godine osuđeni na uslovne kazne.

Ovom prilikom ponavljamo da kontejneri nisu adekvatno rešenje, ne samo zato što ne mogu da obezbede osnovne materijalne uslove za život dostojanstven čoveka, već i zato što segregirana kontejnerska naselja ne doprinose suštinskoj integraciji Roma/kinja i ne promovišu interkulturalnost i suživot različitih etničkih grupa.

Zahtevamo da se počinioci ovog nasilja procesuiraju i da predstavnici vlasti  nedvosmisleno osude ovakvo ponašanje. Istovremeno, od onih koji mesecima šire rasističke poruke tražimo da preuzmu odgovornost za posledice svojih izjava.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Saopštenju se pridružuju i:

Inicijativa mladih za ljudska – YIHR

Fond za humanitarno pravo – FHP

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Žene u crnom – ŽUC

Centar za prava Romkinja – Niš

Centar za prava manjina

Rešavajući o ovom slučaju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje kao i odgovarajuću preporuku:

MIŠLJENJE I PREPORUKA POVERENICE ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Odluka Ustavnog suda

Gradska uprava za opšte poslove grada Novog Sada je zahteve za naknadni upis troje pravno nevidljivih Roma odbacila s pozivanjem na „trenutnu situaciju u Novom Sadu, sa sve većim prilivom lica romske nacionalnosti koji za sebe i svoju decu tvrde da su rođeni u Novom Sadu“, ističući i bojazan da će „brzopleto, neozbiljno i neoprezno“ postupanje po njihovim zahtevima „izazvati masovnu pojavu sličnih zahteva lica romske nacionalnosti“, zbog čega je Praxis, u oktobru 2010. godine, podneo tužbu protiv Grada Novog Sada tražeći da se utvdi diskriminatorsko postupanje prema licima romske nacionalnosti.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od septembra 2011. godine utvrđeno je da se „tuženi rukovodio ličnim svojstvima podnosioca zahteva, neopravdano praveći razliku u odnosu na ova lica, zasnovanu na njihovoj nacionalnoj pripadnosti, (…) te ih stavio u nepovoljniji položaj u odnosu na druge podnosioce zahteva koji nisu romske nacionalnosti, čime je učinio akt neposredne diskriminacije“.

Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Novom Sadu je dana 18.01.2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog od decembra 2011. godine i potvrdio prvostepenu presudu kojom je utvrđen teži oblik diskriminatorskog postupanja Grada Novog Sada. Tuženi je obavezan da u roku od 15 dana u celosti objavi presudu u dnevnom listu „Politika“.

Radionice se sprovode kao jedna od aktivnosti u okviru IPA projekta, finansiranog od strane Evropske unije. Cilj ovih radionica je osnaživanje i edukacija nevladinog sektora na polju borbe protiv diskriminacije i ostalih kršenja ljudskih prava. Prva radionica bila je namenjena članovima i članicama organizacija Koalicije protiv diskriminacije i partnerskim organizacijama.

U okviru radionice Goran Miletić, iz organizacije Civil Rights Defenders, održao je prezentaciju i obuku učesnika o pravljenju izveštaja o incidentu, tokom koje su izložena pravila i metodologija objektivnog i nepristrasnog izveštavanja. Jovana Vuković iz Regionalnog centra za manjine održala je prezentacija na temu situacionog testiranja, a poslednja tema na radionici bilo je predavanje: Primena postupaka izveštavanja o incidentu i testiranja u strateškom zastupanju, koje je održao Adam Weiss, iz organizacije The Aire Centre u Londonu.

Materijali sa radionice dostupni su u prilogu.

Monitoring discrimination in Serbia

Testing Plan – Belgrade CUPS 8 Feb 2012

Pisanje izveštaja o incidentu

Uzimanje izjava od svedoka kršenja ljudskih prava

Naši sugrađani iz neformalnih naselja žive ispod granice siromaštva, mnogi od njih bez socijalne i zdravstvene zaštite, bez stalnog izvora prihoda, u kućama koje su građene od materijala koje većina građana smatra otpadom i u uslovima potpune društvene isključenosti. Pri izuzetno niskim temperaturama stanovnicima neformalnih naselja a posebno deci i starim licima dramatično je ugroženo zdravlje ali i život zbog loše izolacije objekata u kojima stanuju, nedostatka ogreva, hrane i nemogućnosti da rade u izrazito teškim vremenskim uslovima. Posebno zabrinjava činjenica da je nastavak hladnog talasa najavljen i za naredne dane, da se njihova situacija ne poboljšava a da u naseljima živi veliki broj dece koja neće moći ni da se ugreju u školama koje su zatvorene.

Apelujemo na nadležne državne organe da povećaju kapacitete prihvatilišta,  prihvatnih centara i ustanova socijalne zaštite kako bi se najugroženijim stanovnicima neformalnih naselja obezbedilo privremeno sklonište od hladnoće. U razmatranju alternativnih mogućnosti za smeštaj najugroženijih skrećemo pažnju da se praksa izmeštanja dece iz porodica u ovakvim situacijama pažljivo razmatra i da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se očuvalo jedinstvo porodice. Takođe, pozivamo predstavnike institucija socijalne zaštite da formiraju mobilne timove u svojim zajednicama koji će obilaziti stanovnike najugroženijih neformalnih naselja kako bi se na adekvatan način  i u što kraćem roku odgovorilo na zadovoljenje njihovih egzistencijanih potreba.

Za sve dalje informacije možete nas kontaktirati na bgoffice@praxis.org.rs

U Beogradu, 9. februara 2012. godine